Фото: Суд у Француској тражи појашњење српских закона
Београд - Министарство правде Србије добило је додатна питања Апелационог суда у француском граду Колмару, који одлучује по захтјеву Србије за изручење Рамуша Харадинаја
У питањима француског суда тражи се појашњење законских одредаба које се односе на дјела за која се Харадинај терети у Србији.
Суд у Колмару је затражио да му одговори на додатне захтјеве буду достављени најкасније до краја марта, будући да је наставак расправе о захтјеву Србије за изручење Харадинаја заказан за 6. април.
Питања француског суда Министарство правде је прослиједило Тужилаштву за ратне злочине, које води истрагу против Харадинаја.
Једно од питања је - ког датума је у кривично-право Србије унијет члан 142, став 1, Кривичног законика Србије, који предвиђа кажњавање ратних злочина против цивилног становништва.
Такође, питање је и да ли су одредбе тог члана биле важеће између 12. и 20. јуна 1999. године, када су почињена дјела за која се Харадинај сумњичи.
Суд у Колмару се, поред осталог, интересује и за то које су максималне казне предвиђене за та дјела и да ли одредбе спрског закона омогућавају гоњење за дјела за која се терети Харадинај, те које правне одредбе важе за застаријевање кривичних дјела у српском праву.
У Министарству правде су истакли да ће поштовати рок и до краја мјесеца доставити све што је Суд у Колмару тражио од додатних информација.
Харадинај, некадашњи вођа ОВК а данас на челу Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници на захтјев Србије.
Србија је потом упутила Француској захтјев за његово изручење.
Он је недјељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтјеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.
Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослијеђени суду у Колмару.
Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КИМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дјела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а ријеч је, како је Београд саопштио, о дјелима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.