Странке у Србији потрошиле 13 милиона евра за оглашавање

Aгенције
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Странке у Србији потрошиле 13 милиона евра за оглашавање

Београд - Политичке странке у Србији су током кампање за ванредне парламентарне изборе потрошиле за оглашавање на билбордима у Београду и телевизијским станицама националних емитера и на Студију Б, око 13 милиона евра, показао је Мониторинг финансирања изборне кампањ "Транспарентности Србија".

Програмски директор "Транспарентности" Немања Ненадић рекао је да су странке за оглашавање на ТВ станицама националних емитера потрошиле између 10 и 11 милиона евра, као и да је највише - око четири милиона евра, потрошила СНС, што је 41 одсто од укупног оглашавања те врсте.

Друга је коалиција окупљена око социјалиста, коју је кампања на наведеним ТВ станицама коштала више 1,5 милиона евра, а што је 16 одсто средстава која су укупно уложена у оглашавање на националним ТВ станицама и Студију Б.

Занимљиво је и да су две странке, које нису успјеле да пређу цензус, ни на парламентарним ни на београдским изборима (УРС и ЛДП), имале кампању вреднију од милион евра.

Како је рекао Ненадић, у укупном колачу оглашавања УРС и ЛДП имају више удјела, односно 12 и 10 одсто, него што су освојиле гласова на изборима.

Други по реду трошкови кампање, додао је Ненадић, су оглашавање путем билборда, за шта су у Београду све странке укупно потрошиле 2,2 милиона евра.

"ТВ оглашавање убедљиво је најскупљи вид оглашавања, а што се тиче билборда на почетку кампање политички су били заступљени око 30 одсто, а касније и више од 70 одсто", рекао је Ненадић.

Подаци Транспарентности Србија су показали и да је на билборде највише потрошила коалиција окупљена око социјалиста и СНС (више од 400.000 евра), затим ЛДП (око 350.000 евра), а ДС С и УРС у ове намене потрошиле су 200.000 евра.

Он је додао да ће послије избора партије добити око седам милиона евра од државе, у зависности од броја освојених гласова.

Према његовим ријечима, прогнозе о томе да ће ови избори због кратке предизборне кампање бити јефтини су биле преурањене и додао да смо опет имали веома интензивну кампању.

Ненадић је нагласио да након избора 2012. године за скоро половину пријављених трошкова партије нису навеле крајњи извор финансирања, већ само то да су трошкови финансирани из банкарских кредита или да су остали неплаћени.

Нагласио је и да је "Транспарентност Србија" идентификовала бројне ситуације у којима су наводне редовне активности државних функционера биле значајно интензивиране баш у доба кампање, са очигледним циљем да се обезбиједи додатна промоција о трошку пореских обвезника у оквиру информативног програма медија.

На питање новинара да ли има индиција да је у кампању на неки начин ушао и новац власника Делта холдинга Мирослава Мишковића или недавно ухапшеног нарко-боса Дарка Шарића, како се могло чути током кампање, Ненадић је рекао да не располаже таквим подацима.

Директор "Транспарентности" Владимир Гоати оцијенио је да су 10. по реду парламентарни избори у Србији били фер и слободни, баш као и сваки послије 2000. године и истакао да није добро што нико до сада није правоснажно осуђен за кривична дела наведена у законима о финансирању политичких партија.

"На основу тога неко би мислио да је ово најчистија сфера", рекао је Гоати.

Гоати је рекао и да избори, сами по себи нису вриједност и да не би могло да се каже "што више избора, то је више демократије".

"Избори су изразито скупа, али неопходна институција и без њих демократије не може да буде", рекао је Гоати.

Савјетник ове невладине организације Златко Минић, говорећи о активности јавних функционера током кампање, рекао је да је забиљежено чак девет и по пута више промотивних активности, посјета фабрикама, представљања планова и потписивања меморандума у којима су учествовали јавни функционери, а у односу на исти период 2013. године.

Посматрано је 27 јавних функционера, а највише промотивних активности је имала министарка енергетике Зорана Михајловић (36), па секретар привременог већа града Београда Горан Весић (32), министар омладине и спорта Вања Удовичић (25), предсједник привременог већа Београда Синиша Мали (21) и први потпредсједник владе Александар Вучић (17).

Истакнуто је и да је ове године предсједник Србије Томислав Николић био пасиван у кампањи, као и да је то добро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.