Страх од могућег нуклеарног сукоба, пребројавање бојевих глава

Од почетка сукоба у Украјини посебну зебњу изазивају борбе око нуклеарних електрана, али и пријетње нуклераним наоружањем.

Првих дана све очи свијета биле су упрте у Чернобиљ, сада је поглед отишао ка Запорожју. Страх од могућег нуклеарног сукоба подгријева украјински захтјев да НАТО забрани летове над украјинским небом.

Нуклеарна електрана Запорожје у Енергодару највећа је у Европи и међу 10 највећих у свијету. Изграђена је у вријеме Совјетског Савеза у близини резервоара Каховка. Он је стратешки важан, јер водом напаја Крим.

Поред постројења у југоисточном Запорожју, активна је и нуклаерка Хмељницки у западном Нетишину. Када је руска војска заузела Чернобиљ, оживјело је сјећање на нуклеарну катастрофу из 1986. Посљедње постројење у граду на сјеверу Украјине угашено је 2000. У Украјини су напуштене или недовршене још двије електране - на Криму и у Одеси.

Страх од могућег нуклеарног сукоба подгријава украјински захтјев да НАТО забрани летове над украјинским небом. Генерални секретар алијансе нагласио је да НАТО неће то учинити.

Нуклеарно оружје има девет држава - укупно око 13.000 бојевих глава. Деведесет одсто је у посједу Русије и Сједињених Држава. Вашингтон је незнатно смањио своје залихе, док су Британија, Русија и Кина повећале.

Пекинг располаже са тек 350 бојевих глава. Француска и Израел са још мање и тај број нису повећавале. Да ли се свијет суочава с највећом нукеларном пријетњом од Хладног рата.

Само су три европске земље нуклеарне силе Велика Британија, Француска и Русија. Али по базама у Њемачкој, Холандији, Белгији, Турској и Италији, своје нуклеарне бојеве главе распоредиле су Сједињење Државе. Као и у вријеме Хладног рата, фокус је опет на Москви и Вашингтону.

Нехотична ескалација

“У стратешким студијама постоји један концепт који се зове ненамерна или нехотична ескалација, дакле када две стране од којих је бар једна или обе наоружана нуклеарним наоружањем чине низ потеза којима уопште није за циљ да криза ескалира до мере да се употреби нуклеарно оружање. Али потези и једне и друге стране на тај начин производе ситуацију да изазивају подрозење у сваком наредном кораку у све већој и већој мери до тога да се свет нађе пред употребом нуклеарног оружја”, навео је Младен Лишанин, истраживач из Института за политичке студије.

Посљедњег дана фебруара, четвртог од почетка ратних сукоба у Украјини, Русија је ставила у повишену борбену готовост снаге за нуклеарно одвраћање.

“Све те снаге сада могу брже да реагују за потенцијални напад и да одговоре контранападом на потенцијалног непријатеља. То значи да су ракете које носе нуклеарне бојеве главе сада распоређење негде на терену, вероватно су промениле локације и људи који на томе раде сада могу много брже да реагују”, рекао је Горан Јанићијевић, уредник емисије “Дозволите” на РТС.

Разлог за страх је донекле и оправдан, технологија нуклеарних бомби се промијенила. Процјене су да Русија има око 6.000 нукленарних бојевих глава, од тога готово 1.700 активних, док су остале у резерви. Сједињење Државе пак имају око 500 мање и скоро 1.500 активних бојевих глава.

“Овај нуклеарни потенцијал данас обухвата добрим делом термонуклеарне бомбе, оне се битно разликују од конвенционалних атомских бомби како смо их некад звали, каква је на пример употребљења у Хирошими, примера ради бомба која је бачена на Хирошиму је имала снагу која је еквивалентан експлозији 15.000 тона експлозива ТНТ, док термонуклеарне бомбе имају снагу која је еквивалентна милион тона ТНТ-а”, Слободан Бубњевић, физичар и новинар.

Највећу нуклеарну бомбу, такозвану Цар бомбу бацили су Совјети 1961. Имала је снагу еквивалентну 50 милиона тона ТНТ-а, кажу стручњаци, преноси РТС. Послије те нуклеарне пробе услиједио је низ споразума којим се регулисао нуклеарни арсенал. Епилог - током 1980. било више од 70.000 нуклеарних бојевих глава, а данас око 13.000.

Садашња криза није без преседана. Научници региструју 19 потенцијалних притисака на црвено другме након Другог свјетског рата. Најпознатији такав тренутак у историји, свакако је Кубанска ракетна криза из 1962. године, која је завршена повлачењем совјетског наоружања са америчког континента.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.