Страх од другог таласа короне расте међу стручњацима

У почетку је изгледало као да ће живот веома дуго да нам се одвија иза затворених врата, можда чак и до краја љетњег распуста. Али, онда се ситуација одједном промијенила и врата су се отворила прије него што се мислило. У Њемачкој, Шпанији, Грчкој и другим земљама укинуте су најрестриктивније мјере. Али, расте забринутост да би планету могао да захвати други талас инфекција.

Већ сада се појављују први предзнаци другог таласа овог новог корона-вируса: Кина и Русија биљеже нове инфекције, а чак и у Јужној Кореји, која је након првог таласа била хваљена због успјешног сузбијања ширења епидемије, људи се поново инфицирају вирусом SARS-CoV-2.

„Овај вирус би могао да се развије у још један ендемски вирус у нашим друштвима. Можда никада неће нестати”, рекао је Мајк Рајан, директор Здравственог програма за хитне случајеве Свјетске здравствене организације (СЗО) на конференцији за штампу.

Ни други вируси, на примјер HIV, нису једноставно нестали, каже Рајан. Али, научници су развили лијекове који вирус држе у шаху и зараженом омогућавају живот у коегзистенцији са патогеном. Веома мало вируса је искорењено, попут вируса великих богиња.

Сви други вирус су и даље међу нама. Поједини се повремено враћају – као на примјер туберкулоза. Ако погледамо уназад видимо да други талас једне пандемије може да буде много гори од првог.

Шпански грип 1918. дошао је у три велика таласа и како се процјењује, однио 50 милиона живота. Пандемија је почела у марту 1918. Врхунац је достигла током другог таласа крајем исте године. Центри за контролу и превенције болести (ЦДЦ) у Сједињеним Државама полазе од тога да је други талас одговоран за највише смртних случајева у САД (земљи у којој је, како се претпоставља, вирус и настао). Почетком 1919. је дошао трећи талас и трајао је до средине те године. Вирус вјероватно никада није у потпуности нестао.

Према једној студији из 2006. сви случајеви инфлуенце А – инфлеунце која погађа птице и сисаре – од пандемије шпанског грипа су „узроковани наследницима вируса из 1918.”

Како би се умањио ризик од избијања новог таласа инфекција, Свјетска здравстена организација саветује у ажурираној стратегији за COVID-19 од 19. априла да се попуштање мера врши „постепено”, „базирано на евиденцији и доказима”.

„У идеалном случају, између појединчаних фаза би требало да се направи пауза најмање двије недјеље (време инкубације COVID-19). Тако би било довољно времена да се реагује на одговарајући начин”, наводе у СЗО.

О томе, међутим, у Њемачкој нема ни говора. Школе су почеле другу фазу отварања само четири дана након што је почела настава за више разреде; дакле, без савјетованих две недеље паузе.

Њемачка влада је за попуштање мјера одговорност пребацила на савезне покрајине и општине. Уколико се догоди да се у једном региону у току једне недјеље забиљежи 50 инфекција на 100.000 становника, требало би да се поново уведу строге рестрикције.

Но, ових 50 случајева на 100.000 становника су само бројке. Јер, чини се да нема јединственог глобалног стандарда за то шта заправо значи други талас епидемије или пандемије.

„Други талас” није утврђен појам, каже Кристијан Линдмајер, портпарол СЗО у свом писаном одговору на упит DW. „Тај појам се односи (само) на нова избијања заразе, која долазе након што је број заражених почео да опада. Исто важи и за ‘трећи‘ талас.”

„Ако болест у земљама траје на ниском нивоу, и ако нема довољно капацитета за истраживање и идентификацију жаришта, онда постоји опасност да ће болест поново избити.” То посебно важи тамо где се крећу масе: у великим градовима, у избјегличким камповима и мјестима, на којима не постоји могућност да се одржи друштвена и физичка дистанца.

Сада, када на сјеверној хемисфери почиње љето, а Грчка и Шпанија се упркос вирусу надају туристима, други талас би могао да нас погоди раније него што се мислило. То су подаци студије која је објављена у априлу у медицинском часопису The Planet.

Велики талас нових инфекција довео би и до новог таласа рестрикција.

„Управо то покушавамо да спријечимо. Надамо се и вјерујемо у то да ће Њемачка, Кореја и друге земље бити у ситуацији да сузбију жаришта. У појединим случајевима, на субнационалном нивоу, морале би можда да се спроведу конкретне мјере како би смањиле одређене начине преношења вируса”, каже Мајк Рајан из СЗО.

Како ствари стоје, можда ћемо ипак морати да још једном одлажемо наше одморе. (Дојче веле)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.