Шта значи пад Еурибора и како утиче на економију

БЕОГРАД - Пад европске каматне стопе Еурибор у негативну зону, иако је то на краће стазе повољније за дужнике, ипак значи да са економским токовима нешто озбиљно није у реду, као и да тржишта очекују пад цијена односно дефлацију, објавио је Центар за европске политике.

Претходне недјеље европску и свјетску економију је затекла вијест о рекордном паду Еурибора, то јест каматне стопе по којој група изабраних европских банака међусобно позајмљује новац.

Та стопа је већ неколико дана у паду и данас је измеду -0,3 и -0,5 одсто, у зависности од временског оквира позајмљивања.

То је знак да тржишта очекују пад цијена односно дефлацију, упркос политици незапамћене емисије свјежег новца које је Европска централна банка (ЕЦБ) спровела од почетка кризе узроковане вирусом корона, навео је сарадник ЦЕП-а Марко Обрадовић који је координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ која прати преговоре у приступању Србије ЕУ у поглављима 4 и 9.

Објашњава да дефлација уобичајено мотивише учеснике на тржишту да одлажу куповину у очекивању да ће роба или услуге још више појефтинити.

Такво понашање, како каже, даље дјелује на смањење привредне активности и инвестиција, а потом и на смањење запослености, што даље узрокује спиралу негативних ефеката на економију.

Пад европске камате утиче и на цијену кредита и у Србији.

Смањење Еурибора генерално позитивно дјелује на све дужнике, нарочито ако су, као што је случај са већином дужника у Србији, закључили кредитне уговоре са банкама у којима је каматна стопа на позајмљена средства изражена као збир марже банке и Еурибора, навео је Обрадовић.

Што је мања маржа или Еурибор, камата коју плаћа дужник је мања. Када Еурибор "склизне" у негативну зону, камата коју дужник плаћа постаје нижа чак и од основне марже банке.

Директна посљедица пада Еурибора је да ће већина дужника у наредном периоду мјесечно плаћати ниже рате.

Обрадовић наводи да је у теорији могуће да Еурибор толико падне да буде испод нивоа марже банке, што значи да би банка могла неком сваког мјесеца да плаћа за узети кредит.

Добра страна смањења Еурибора би требало да буде мотивисање нових позајмљивања и инвестиција које при вишим каматним стопама не би биле исплативе и економски оправдане.

Дакле и они пројекти са нижим очекиваним профитима у условима ниже камате, постају економски могући.

Нажалост, разлози одлагања инвестирања данас нису узроковани економским већ здравственим факторима који ограничавају пословање.

То је и разлог зашто је Еурибор пао упркос труду ЕЦБ да се то не деси - тржиште је под снажним утицајем неекономских фактора.

Обрадовић наводи да је врло вјероватно да ће у наредном периоду ЕЦБ наставити са политиком монетарне експанзије како би некако подстакла економску активност.

Негативна цијена новца, дакле, иако у кратком року дјелује да олакшава пословање и смањује терет дужника, није пожељна појава већ је посљедица великих проблема са којима се суочавају економије Европе и свијета, објашњава Обрадовић.

Такође, дугорочно би останак Еурибора у негативној зони значио екстремно дубоку кризу са дубоким и разарајућим социјалним посљедицама, истакао је он.

Ипак, остаје нада да економска криза изазвана вирусом корона неће трајати дуго и да ће опоравак привредне и инвестиционе активности у зони евра и њеним трговинским партнерима бити снажан и брз, закључио је Обрадовић.

Иначе, Еурибор је уведен 1. јануара 1999. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.