Шта се крије иза поновне тензије на Криму?

Украјинско полуострво Крим које је Русија припојила 2014. данима се налази у центру медијске пажње због изненадне растуће тензије између Украјине и Русије.

Док Русија оптужује Украјину да упућујући наоружане групе жели дестабилизацију Крима што Кијев демантује, међународна заједница позива обије земље да избјегну ескалацију страхујући да се поново не распламса украјински сукоб.

Руска обавијештајна служба (ФСБ) у сриједу је саопштила да је ухапсила украјинске "диверзанте-терористе" задужене за извођење напада, послије оружаног окршаја у којем су страдале двије особе, према наводима Русије, један агент ФСБ-а и један руски војник.

Руски предсједник Владимир Путин је одмах потом оптужио украјинске власти да су "покренуле терор" у циљу дестабилизације Крима.

Кијев пориче те оптужбе, сматрајући да су "изговор за нове војне пријетње".

Украјинска војска је налази у стању максималне, борбене припавности дуж линије демаркације Крима и истока Украјине, гдје је у сукобима с проруским побуњеницама од априла 2014. године погинуло више од 9.500 људи.

Руска телевизија приказала је снимке заплијењених експлозивних средстава и мушкарца који је представљен као ухапшени украјински агент.

Кијев тврди да је тај мушкарац отет у Украјини и да цијела прича потиче од пијаних руских војника.

Послије Путинових изјава, неки страхују да би Москва могла да искористи прилику да покрене војну операцију да би направила копнени коридор од Русије до Крима.

Политиколог Александар Баунов, из Центра Карнеги у Москви, оцјенио је да је та претпоставка "ван тренутне логике" Русије која, ослабљена економском кризом, жели да нормализује односе са Западом да би јој ЕУ и САД укинуле санкције.

Кремљ изгледа да тражи нову замах у мировним преговорима за ријешавање украјинске кризе која је "у мртвој тачки" послије постизања споразума у Минску фебруара 2015. године, рекао је Баунов.

"Русија јасно покушава да искористи збивања на Криму да покаже Западу да украјински руководиоци одбијају сваки компромис", додао је руски политиколог.

По његовим ријечима, Русија, у којој ће септембра бити посланички избори, покушава да оживи патриотизам становника на Криму, гдје послије руске анексије влада несташица свега.

Стручњаци сматрају да је за Украјину илузорно да употреби војну силу за повратак Крима.

"Погоршање ситуације није у интересу украјинске владе", оцјенио је у Кијеву директор Института за глобалну стратегију Вадим Карасиов.

Други стручњак, Володимир Фесенко, на челу Центра за политичке студије Пента, навео је да се први пут за двије године у Кијеву помиње "могућност рата".

Баунов је рекао да би изненадне тензије могле да омогуће украјинским властима да Крим буде у средишту мировних преговора, пошто се Запад усредсредио на источну Украјину.

"Москва је брзо успјела да раздвоји питање Донбаса и Крим", оцјенио је Баунов и додао да је сада можда дошао тренутак да се та два питања споје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.