Шта чека Европу у 2017. години?

Лондон - Протекла 2016. година била је страшна за Европу која је искусила терористичке нападе у Бриселу, Ници и Берлину, Брегзит и срамоту Калеу, а 2017. би могла бити иста таква - а можда и не, пише "Гардијан" износећи песимистички и оптимистички сценарио за наредну годину.

Према катастрофичном сценарију, још један масовни, смртоносни напад на почетку године ишао би на руку десничарском кандидату Герту Вилдерсу, који би могао побједити у Холандији.

Само мјесец дана касније, баш пред прву рунду предсједничких избора у Француској 23. априла, турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган би, како лист оцјењује, коначно могао да изгуби стрпљење због неиспуњених обећања Европе у погледу визне либерализације и замрзавања приступних преговора и закључи да је прави тренутак да отвори границе и пусти стотине хиљада очајних избјеглица и миграната да крену у Европу, што ће многи од њих, нарочито младићи у пуној снази и учинити.

Слике тог новог егзодуса и мигрантске биједе на екранима у тренутку избора у Француској би, упркос анкетама јавног мњења које предност дају конзервативном Франсоа Фијону, могле омогућити шокантну побједу екстремне десничарке Марин Ле Пен у другој рунди у мају, пише Гардијан.

Преузимање власти од естабилшмента би било довршено побједом Покрета пет звјездица на пријевременим изборима у Итаљи, трећој од шест првобитних чланица ЕУ, а до јесени би ескалација мигрантске кризе и терористичке претње довеле до пада Ангеле Меркел на изборима у Њемачкој, наводи се у тексту.

Према Гардијану, слиједећи примјер Доналда Трампа, протекционистичке европске владе би потом прионуле на раскидање мултилатералних трговинских споразума и затварање граница. У Холандији и Француској, Вилдерс и Ле Пенова би организовали референдум о Холандегзиту и Фрегзиту, а у Италији би се грађани изјашњавали о повратку на лиру, док би дужници и кредитори у еврозони хватали једни друге за гушу.

"Ништа од овога наравно не мора да се догоди", пише Гардијан.

Према оптимистичном сценарију, европска полиција и обавијештајне службе би могле да спречавају планове за терористичке напада, а Ердоган би могао да закључи да му је у дугорочно интересу ипак да не изазове терминалну кризу у Европи, наводи лист.

Европа би, додаје британски дневник, могла показати, као што наговијештава неочекивана побједа љевичарски оријентисаног Александра Ван дер Белена над екстремно десничарским Норбертом Хофером у Аустрији да је прошла врх таласа популизма.

Уздрмани очигледним хаосом који је изазвао Брегзит и дестабилизујућим избором Трампа, бирачи у Европи би могли пажљивије погледати шта њихове радикално десничарске партије обећавају, и определити се умјесто њих за безбједност.

Вилдерс би био поражен у Холандији. У Француској би побједио Фијон а планиране изборне реформе у Италији би требало да доведу до пропорционалног преставничког система, у коме је немогуће формирати владу без коалиција штоје покрет Пет звездица увијек одбијао.

Меркелова би убиједила Немачку да је она најсигурнији избор док би се Грчка како и увијек некако извукла, а Европа би коначно схватила да мора да понуди конкретне одговоре за потребе и страховања грађана уколико жели да преживи, додаје Гардијан.

Међутим, Европом у сваком случају дува вјетар незадовољства и озлојеђености на уобичајену политику и било би изненађујуће да жртва тога не буду бар још неки из естаблишмента, закључује британски дневник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.