Споразум о смањењу залиха плутонијума

ВAШИНГТОН - Aмерика и Русија су потписале споразум о смањивању својих залиха обогаћеног плутонијума, јавио је Би-Би-Си. У име двије земље потписима су споразум озваничили амерички државни секретар Хилари Клинтон и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.

Двије земље се обавезују да ће из војних залиха уклонити 68 тона високо обогаћеног плутонијума који се користи за производњу атомског оружја.

Званичници у Вашингтону су изјавили да ће тај плутонијум бити искоришћен у реакторима у нуклеарним електранама.

СAД и Русија заједно имају залихе вишка плутонијума од којих може да се направи 17 хиљада нуклеарних бојевих глава.

Aмерика је обећала да ће за уклањање тог непотребног плутонијума издвојити 400 милиона долара.

Скоро 50 свјетских лидера, окупљених на самиту у Вашингтону, постигли су договор око плана од четири тачке за безбједност нуклеарног материјала произведеног и ускладиштеног у разним дијеловима свијета.

Затварајући самит, предсједник Обама је истакао да је постигнути консензус истински допринос безбједнијем свијету и да показује шта може да се постигне када нације сарађују:

- Сложили смо се да је пријетња непосредна и озбиљна. Данас смо означили нуклеарни тероризам као једну од највећих пријетњи међународној безбједности. Сложили смо се да је снажна нуклеарна безбједност најефикаснији начин да се спријечи да нуклеарни материјал падне у руке терористима и криминалцима. Друго, посебно ми је драго што су све присутне земље подржале циљ који сам навео прије годину дана у Прагу, а то је да у року од четири године осигурамо безбједност свих осјетљивих материјала широм свијета - рекао је амерички предсједник.

Обама је признао да је план амбициозан, али да актуелност пријетње и катастрофалне посљедице само једног терористичког нуклеарног напада захтијевају одважну и прагматичну акцију.

Француски предсједник Никола Саркози предложио је формирање међународног суда на којем би се судило земљама које терористичким организацијама пружају нуклеарно оружје, материјал или технологију за њихово коришћење.

Кина је поновила став да санкције против Ирана нису начин за рјешавање сукоба око иранског нуклеарног програма, упркос изјавама америчких представника да су се Пекинг и Вашингтон договорили да заједно покрену нови поступак за увођење санкција против Техерана.

Aмерички званичници су рекли да су се Барак Обама и кинески предсједник Ху Ђинтао током директних разговора сагласили да почну заједно да раде на резолуцији Уједињених нација о санкцијама против Ирана због његовог спорног нуклеарног програма. Портпарол кинеског министарства иностраних послова, Ђијанг Ју, рекла је, међутим, да се Кина и даље залаже за разговоре.

На самит нису позвани Иран и Сјеверна Кореја, зато што, по мишљењу Вашингтона, крше Уговор о неширењу нуклеарног оружја. Позивницу није добила ни Сирија, којој Aмерика такође приписује нуклеарне амбиције.

Медведев

Руски предсједник Дмитриј Медведев изјавио је да је самит о нуклеарној безбједности, који је у уторак завршен у Вашингтону, одржан у правом тренутку и да је тај скуп крунисан потпуним успјехом. Он је у говору на институту Брукингс рекао да питања разоружања и нуклеарног неширења представљају бригу многих држава, "што су данашње дискусије и потврдиле", пренио је Ројтерс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.