Шпијунски скандал у Њемачкој разгнијевио и Американце

Спутњик
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Шпијунски скандал у Њемачкој разгнијевио и Американце

Откриће да је њемачка обавештајна служба (БНД) шпијунирала европске савезнике за Сједињене Америчке Државе изазива гнијевне реакције не само у Европи, већ и преко Атлантика.

 

Више од 2.000 политичара и институција у Европској унији је било мета америчке и њемачке обавјештајне службе, пише њемачки дневни лист „Зидојче цајтунг“.

Подаци о овој шпијунажи који су доспјели у јавност изазвали су гнијев у Европи. Белгијска Влада је покренула истрагу, али, према овом листу, незадовољство би могло да буде веће са друге стране Атлантика.

„Скандал не може да буде заборављен. Њемачка канцеларка Ангела Меркел мора да се суочи са незадовољством оних које су шпијунирали, али постоји још озбиљнија претња: гнијев САД. Канцеларка и БНД очекују оштру реакцију Вашингтона у случају да детаљи о шпијунажи америчке обавјештајне службе буду обијелодањени“, пише лист.

У случају да до тога дође, то ће америчким дипломатама бити доказ да њемачке обавештајне службе нису поуздане. У тајним документима америчке обавештајне агенције NSA и немачке БДН помињу се имена 7.089 особа и европских институција.

„То се тиче готово сваке европске земље. Јасно је да је, уз помоћ БДН, (америчка) NSA покушала да шпијунира истакнуте званичнике“, констатује лист. „Ово је први пут да наши партнери, не само у Европи већ и широм свијета, разматрају сарадњу са БДН. Сигнали које добијамо нису позитивни“, каже шеф обавјештајне службе Герхард Шиндлер.

NSA и БНД су 2002. године потписале споразум о надгледању електронских комуникација. Американци су се обавезали да неће предузимати акције које нису у складу са њемачким законом.

БНД је 2005. године открио да NSA намjерава да шпијунира велика европска предузећа. Њемачка служба је 2008. године послала канцеларки упозорење да Американци „настављају у Европи њихове циљеве“. БНД је због тога од 2013. године блокирао више од 40.000 захтјева америчке службе, а 2010. године је о томе по други пут обавијестила Ангелу Меркел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.