Шпигл: Америка земља прошлости

Берлин -- Најугледнији њемачки магазин сагледава стање водеће змеље свијета. Политичка мржња, стагнација економије и образовања, распаднута инфраструктура, пише Шпигл.

Ујка Сем лежи у постељи, прикључен на инфузију и с топломером у устима. “Амерички пацијент”, исписали су уредници њемачког “Шпигла” испод суморне слике на насловној страни свог угледног магазина, сугеришући да је пацијент, заправо, цијела Америка.

“Сједињене Државе траће своју улогу модела за остатак свијета. Политички систем је затрован апсурдним нивоом мржње, економија стагнира, а инфраструктура пада у јадно стање распалости. Ове изборне вечери, многи Американци губе вјеру у будућност своје земље”, наводи се у Шпигелу.

“Послије бриљантног вијека и грозне деценије, САД су, у овој изборној години достигле тачку у својој историји када очигледно више не може да буде порицано да је реалност живота у САД тако много у супротности с тврдњом да је то најбоља земља на свијету”, додаје се у њемачком недјељнику.

Нијемци деценијама нису на тај начин писали о Американцима. Њемачки новинари, колико прије деценију, углавном су се свађали са саговорницима ако се дрзну да критикују САД, а и у једној популарној ТВ серији из осамдесетих, у којој је Југославија била приказана као земља у којој је магарац важно превозно средство, фина њемачка породица сија од среће када чује да треба да се одсели - у Америку. Шта је то сада освијестило Нијемце?

Они кажу: ураган Сенди. И прије страшне олује, инфраструктура на Источној обали је била више налик на Њемачку, али од прије Првог свјетског рата. У Бруклину и Квинсу, дијеловима магичног Њујорка, водови за струју нису укопани, него висе по бандерама. А показало се да не раде ни генератори. Премда се зна да ће Њујорк, посебно Менхетн, бити с времена на време жртва урагана, град нема било какав систем за одбрану од њих - штавише, пише “Шпигл”, иако је временска прогноза била прецизна четири дана прије потопа, џакови с песком нису били ефикасно нагомилани око електричних централа, болница или улаза у тунеле, већ око облакодера инвестиционе банке Голдман Сакс.

Америка је, међутим, одувијек била земља која се брижно стара о својим богаташима, а другима шта бог да, па су Нијемци то прећуткивали. Сада, међутим, о својим проблемима гласно говоре и мислећи грађани САД.

Тако се познати колумниста “Њујорк тајмса” Томас Фридман возио најбржим возом у земљи, од Вашингтона до Њујорка, и закључио: “Нешој земљи треба обнова”. А сценариста Арон Соркин, аутор многих легендарних ТВ серија, цинично говори зашто је америчка стварност далеко од “најбоље земље на свијету”:

“Апсолутно нема доказа који могу да подрже ту тврдњу. Седми смо у свијету по писмености, 27. у математици, 22. у науци, 49. по животном вијеку, 178. по смртности дјеце и одојчади, трећи у просјечном приходу домаћинстава, четврти у радној снази и четврти у извозу. Предводимо свијет у само три категорије: по броју грађана у затворима, броју одраслих који вјерују да су анђели стварни и по трошковима за одбрану, гдје трошимо више од слиједећих 26 земаља заједно”, каже Соркин.

Новинари “Шпигла” САД описују као земљу ограничених могућности, чија криза је веома обухватна, а као најгору чињеницу виде то што земља и даље одбија да разговара о узроцима свог опадања. Критичка мисао се доживљава као национална издаја.

Нијемци настављају гдје је стао Соркин. Сваки четврти од 600.000 мостова у САД је, званично, или “неодговарајући”, или застарио. Према неким студијама, та земља би требало да улаже 225 милијарди долара годишње у инфраструктуру, да би 2050. она била на задовољавајућем новоу - то је чак 60 одсто више него што улаже данас.

Лист помиње и разлике између Вашингтона и унутрашњости, између сјевера и југа, градова и села... Земља је заборавила дане Френклина Делана Рузвелта и његовог “Њу дила” који је ојачао Америку на дужи рок. Прошло је вријеме када је предсједник Двајт Ајзенхауер рјешио да премрежи земљу ауто-путевима, или када је Линдон Џонсон објавио “рат сиромаштву” и укинуо статус грађанства друге или треће класе, с обзиром на боју коже. А нема ни оног духа као када је Џон Кенеди објавио да ће Америка послати човјека на Мјесец у наредној деценији.

Колумниста “Тајма” Фарид Закарија пише да баш тим, прохујалим временима, Сједињене Државе имају да захвале на свом потоњем напретку. Он сада најављује долазак “постамеричке ере”. Млади дипломци америчких универзитета из Кине и Индије све више се послије студија враћају у своје земље. Истовремено, све мање младих Американаца може себи да приушти студирање. Држава Калифорнија данас троши више пара на затворе него на универзитете.

Предсједник Обама за сада не успијева да одржи обећање и уједини земљу. Републиканци се тврдо држе своје доктрине и не желе да сарађују с њим, “отимачем новца пореских обвезника”, “социјалистом”. Међу републиканцима утицајна је и ултраконзервативна група “Чајанка”, коју поменути Арон Соркин назива “америчким талибанима”. А талибани у Авганистану, гдје САД шире слободу и демократију беспилотним летјелицама, нису ни близу пораза...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.