Шојгу: Украјина практично у рату

Москва - Руски министар одбране Сергеј Шојгу оцијенио је на отварању међународне конференције о глобалној безбједности да је Украјина практично склизнула у грађански рат".

"Након што је силом уклоњен са власти предсједник (Виктор Јанукович) уз активно учешће спољних снага, земља је практично склизнула у грађански рат", рекао је руски министар и упозорио да је у Европи вјештачки створено жариште напетости.

Шојгу је на конференцији скренуо пажњу на проблем утицаја "обојених" револуција на глобалну безбједност и истакао да су оне значајан фактор дестабилиације у многим регионима свијета.

Међу негативним примјерима он је поменуо и "рат против Србије"".

"Феномен обојених резолуција постаје значајан фактор дестабилизације ситуације у многим регионима свијета. Под изговором ширења демократије народу се намећу туђе вриједности. Социјално-економски и политички проблеми појединих држава користе се за смјену национално оријентисаних влада режимима који се контролишу из иностранства", рекао је Шојгу и додао да се то обезбјеђује "покровитељима" несметани приступ ресурсима тих држава.

Према ријечима руског министра, обојене резолуције све више добијају облик оружане борбе, уз коришћење свих расположивих средстава укључујући информативни рат и снаге специјалне намјене.

"За појачање ефекта може се користити војна сила у пуном обиму. Рат против Србије, удари у Либији, мијешање у сукоб у Сирији су потврда тога", упозорио је Шојгу.

У сваком конкрентном сценарију, напоменуо је он, "поводи за страно мијешање су били различити, али схема реализације је универзална: информативно дјеловање - војни притисак – смијена политичког руководства и промена спољнополитичког и економског вектора државе".

Како је додао, ако не полази за руком да се смјени власт у земљи стварају се услови за оружани сукоб с циљем да се даље уздрма влада која није по вољи.

Рат против Југославије као негативни примјер поменули су у својим говорима и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, који је говорио послије Шојгуа, као и начелник Генералштаба оружаних снага Русије и замјеник министра одбране Валериј Герасимов.

Герасимов је, истакавши да су у блиској прошлости САД и њихови савезници своје војно-политичке циљеве остваривали у отвореној оружаној борби, као примјере навео рат у Персијском заливу 1991, операције против Југославије 1999, у Авганистану 2001. и Ираку 2003.

Према његовим ријечима, те операције су имале све карактеристике "традиционалних" војних дејстава.

"Њихова једина разлика је била повод за започињање агресије која је у већини случајева вршена заобилазећи норме међународног права. Широко тумачње формулације 'пријетња миру' и стабилности, садржане у Повељи УН, омогућавала је САД и другим западним земљама да оправдају отворено војно мијешање у послове суверених држава", рекао је генерал.

Тако је, додао је, бомбардовање Југославије 1999. започето под изговором потребе заштите косовских Албанаца од "геноцида од стране власти у Београду", док је у Авганистану 2001. војна операција приказана као „борба против међународног тероризма", а у Ираку као оправдање послужило "спречавање ширења хемијског оружја"које на крају није ни откривено.

"У свим набројаним случајевима декларисани циљ осигурања мира и стабилности није постигнут. Напротив, војна дејства су донијела до ескалације напетости, заоштравања несугласица, интензивирања оружаног насиља и грађанских ратова, страдању цивилног становништва", закључио је Герасимов.

У осврту на ситуацију у Украјини, он је рекао да динамика догађаја не омогућава да се даје даља прогноза развоја ситуације.

"Али сигурно се може претпоставити да ће у ресењу украјинске кризе одлучујуће бити јачање фактора војне силе и размере њене примјене што ће неминовно негативно утицати на стање европске безбједности", навео је Герасимов.

Он је упозорио да су поједине западне државе поостриле антируску војну реторику и да се повећавају групације NATO у Прибалтику, Пољској, Румунији, као и присуство блока у акваторијама Балтичког, Средозменог и Црного мора.

"Преиспитују се рокови готовости снага примарног активирања NATO. Повећава интензитет оперативне и борбене припреме трупа алијансе близу руских граница. У тим условима ми не можемо да останемо равнодушни на догађаје и мораћемо да предузмемо узвратне мјере", рекао је генерал, не прецизирајући које су то мјере.

Он је такође приметио да конфликти унутар држава престају да буду искључиво унутрашњи и све више попримају међународни карактер, упозоривши да коришћење недржавних оружаних формација као основног инструмента силе у сукобима доводи до раста неконтролисане силе у свијету, као што су тероризам, екстремизам, трансгранични организовани криминал и плаћеници.

„Читави региони тону у хаос. Таква ситуација је једнако опасна и за оне против којих је уперена, и за оне ко ју је створио. Притом обојене револуције су један од основних извора њеног настанка", закључио је Герасимов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.