Смањена банкарска тајност рачуна

Глас Српске 22.03.2009 19:00

Фото: Смањена банкарска тајност рачуна

БЕРН - Швајцарска је, под притиском Вашингтона и Брисела, направила уступак: пристала је да сарађује у борби међународне заједнице против оних који се богате пореским малверзацијама, јавља Танјуг.

Да ли је тиме, коначно, срушен мит о тајности рачуна у швајцарским банкама? - питају се многи.

- Не! Ми ћемо одговарати само на конкретне и праведне захтјеве. Швајцарска ће, дакле, и даље штитити све своје банкарске муштерије од неоправданих захтјева који стижу из иностранства - тако гласи одговор владе из Берна.

Садашња финансијска криза, која је уздрмала свијет, открила је оно што се и досад знало: многи, досад недодирљиви бизнисмени, још више се богате захваљујући пореским малверзацијама. Они држе "прљаве паре" у земљама познатим као "порески рај", да би избјегли државне дажбине.

Њихови рачуни су недодирљиви. Многе државе зато губе милијарде евра, пошто власници рачуна избјегавају да подмире фискалне и друге обавезе.

У борбу против тог криминала укључила се и OECD, која је прописала правила игре за сарадњу међу земљама. Због одбијања те сарадње на "црној листи" су се већ нашле Aндора, Лихтенштајн и Монако.

Швајцарска се, такође, нашла на удару, зато што је, слијепо чувајући тајност рачуна, досад одбијала сарадњу с другим земљама. Да би избјегла да се и она нађе на "црној листи", ова земља је сада први пут прихватила правила игре које је предвидио OECD у борби против пореских превара.

- Размјењиваћемо с другим земљама информације само од случаја до случаја. Другим ријечима, тајност рачуна може бити откривена само кад буде јасно да се ради о конкретној пореској превари. Ми и даље задржавамо банкарску тајну и неће бити аутоматског достављања података. Наше муштерије ће бити заштићене од неоправданих захтјева - саопштила је влада у Берну, како је пренио дневник "Цирхер цајтунг".

Уступак је, додуше, мали, али није безначајан. Сада остаје да се види како ће на то реаговати богати клијенти, који су досад у банкама те земље држали, како се процјењује, баснословна два билиона (2.000 милијарди) долара.