Школа којој ни талибани не могу ништа

Једина пакистанска школа скијања опстала је упркос свим потешкоћама чак и након напада талибана од прије двије године.

Када је пакистанска војска "очистила" долину Сват од талибана, ентузијаста Мате Улах Кан био је одлучан у свом настојању да дјеци долине Сват обезбиједи часове скијања, а самим тиме да им пружи и мало забаве како би заборавила ружну свакодневицу.

"Желио сам да учиним нешто за ову дјецу, да допринесем миру и хармонији који су завладали након протјеривања талибана. Прво сам одлучио да организујем једно мало такмичење, а онда је све кренуло само по себи", каже Кан и додаје:

"Иако је на такмичењу учествовало само неколико дјеце, израз среће на њиховим лицима једноставно не могу заборавити."

У то вријеме школа је имала свега неколико пари скија. Већина дјеце је учила да скија по брдима долине Сват, а скије су стављали тако што би их ексерима причврстили за старе ципеле. Штапове су правили од дрвета. Сват је величанствена долина која се налази непосредно уз границу са Авганистаном. Ово подручје је пуне двије године било под опсадом талибана. Иначе, ријеч је о планинском крају са предивним сњежним врховима и кристално чистим језерима.

"Безбједносна ситуација је била неиздржива када су талибани били овдје. Сви смо живјели у страху", каже Кан и додаје: "Били смо у потпуности одсјечени од свијета. Дјеца нису смјела ићи у школу, чак се нису смјела ни играти нормално", каже он. Тада је Кан схватио да би скијање било идеална терапија за ту дјецу, која су преживјела двије године пакла.

"Постоје одређени спортови који челиче дјецу, а скијање је свакако један од њих. Само узбуђење спуштања низ падину је неописив осјећај, који тој дјеци даје додатну храброст. Мислим да им та новостечена храброст даје подстицај да крену напријед и у другим сегментима живота", каже он. Када се прочуло за ову једину пакистанску школу скијања, скијашки ентузијасти из Француске, Канаде, Америке, Норвешке, Швајцарске и Аустрије су почели да се распитују како да пошаљу опрему Кану и његовим ученицима. Међутим, послати опрему чак у Пакистан испоставило се скоро немогућом мисијом, због бројних бирократских и царинских трошкова. Најупорнији је био Марк Фројвеилер из Швајцарске, којем су требале двије године да прође тај "бирократски слалом" и пошаље Кановој школи све што им је потребно.

Иначе, његова супруга је рођена Пакистанка, што је био додатни подстицај за његову упорност, која се недавно коначно исплатила.

"Када смо отпаковали опрему, био сам пресрећан. Моји ученици су били одушевљени. Добили смо скије различитих величина, сноуборде, обућу, топлу одјећу и кациге. Имао сам осјећај као да ми се остварио сан", каже Кан.

И Фројдвеилер је пресрећан што је опрема коначно дошла до малих, пакистанских скијаша. "Скијање је изузетно добро за дјецу. Учи их дисциплини, али их припрема и за све остало што их чека у животу", каже он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.