Сјеверни ток 2 пред новом препреком: Узалуд потрошено пет милијарди евра?

Њемачки парламент није донио закон којим се ограничава гасна директива Европске уније, пише агенција РИА.

Трећи енергетски пакет ЕУ и гасна директива унутар њега кажу да би оператор било ког међународног гасовода у Европи требало, осим за главног добављача, да резервише пола капацитета за друге добављаче.

Изворно, та директива се односила на копнене цијевоводе, али је у мају ове године проширена на подморске, па се односи и на "Сјеверни ток 2". У овом случају то значи да би половина његових капацитета требало да буде отворена за друге добављаче, осим руског Гаспрома, преноси Хина.

"Званичници ЕУ заговарају диверзификацију и енергетску сигурност. То је разумљиво, али чињеница је да 'Сјеверни ток 2' директно повезује Лењинградски регион у Русији с њемачким Грајфсвалдом и никакви допунски прикључци нису у плану, као и то да ниједна балтичка земља не може да рачуна на производњу гаса која би била довољна за озбиљнији извоз у Западну Европу", наводе коментатори агенције РИА.

Упозоравају да би резервација половине капацитета за алтернативне добављаче за инвеститоре у "Скеверни ток 2" значила узалудно потрошених пет милијарди евра, а за европске потрошаче несташицу гаса.

Нијемци су тога и те како свјесни, пише у чланку, па су посланици Бундестага предложили закон о изузимању страних гасовода из захтјева Трећег енергетског пакета ако су финансирани прије 23. маја 2019., а њихова прва тачка повезивања са заједничком европском мрежом је у Њемачкој па нема пријетње од конкуренције и сигурности у ЕУ.

"'Сјеверни ток 2' потпуно испуњава те услове: европски инвеститори - ОМВ, Винтершел, Шел, Унипер и Анжи - издвојили су новац за пројекат пуно прије маја ове године", пише РИА, али додаје да није било довољно гласова у Бундестагу, а друга расправа је одгођена на неодређено вријеме.

Руска агенција тврди да је Берлин одгодио законски пројекат не желећи сукоб с Европском комисијом, која, како се наводи, држи страну Украјини и Пољској. Наиме, уочи гласања у њемачком парламенту Кијев је упозорио да ће се у случају прихватања изузетка од Трећег енергетског пакета жалити суду ЕУ.

Руси те украјинске пријетње објашњавају страхом од губитка транзитних прихода, јер узнапредовали Турски ток на југу и Сјеверни ток, значе да ће Русија ускоро извоз гаса у Европу моћи да обавља без употребе украјинског гасно-транспортног система.

Но, највећи проблем Берлина никако није Кијев него Пољска која у случају реализације "Сјеверног тока 2" такође губи дио транзита, али је за разлику од Украјине пуноправна чланица ЕУ и има знатан утицај у Бриселу, додаје се у тескту.

Москва схвата да Берлин не жели директну конфронтацију с Бриселом, па су у Гаспрому, како се наводи, припремили резервну варијанту која свима чува образ, а остварује циљ.

Позивајући се на њемачки лист Ханделсблат, РИА преноси да је Гаспром основао компанију која ће постати оператор дијела "Северног тока 2" дужине 12 наутичких миља који пролази кроз њемачке територијалне воде, односно спада под директиву ЕУ о гасу, а остатак руте пролази међународним водама за које не важе захтијеви Брисела.

Као резултат тога, испоштовала би се директива о обавезном раздвајању функција између снабдијевача и транспортног система па би "Сјеверни ток" радио пуним капацитетом, пише агенција РИА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.