Сједињене Државе највише троше на наоружање

СТОКХОЛМ - Издвајања за наоружање прошле су године порасла у цијелом свијету на 1,464 билиона долара, а готово половину те своте - 607 милијарди долара - потрошиле су СAД, показао је извјештај у склопу Годишњака за 2008. који је објавио Међународни институт за истраживање мира из Стокхолма (SIPRI), а преносе агенције.

Трошкови за наоружање у 2008. порасли су за четири одсто у односу на годину прије и чак 45 одсто у односу на 1999. и на глобалном нивоу за њих је издвојено око 2,4 одсто бруто домаћег производа.

- Концепт "рата против тероризма" подстакао је многе земље да рјешење проблема виде кроз јако милитаризоване наочари и искористе га као оправдање за висока војна издвајања - рекао је водитељ Пројекта војне потрошње SIPRI-ја Сам Перло-Фриман на представљању Годишњака у Стокхолму.

На СAД отпада 41 одсто укупних издвајања за наоружање у свијету, а током осмогодишњег предсједничког мандата Џорџа В. Буша америчка војна потрошња реално је достигла највиши ниво од Другог свјетског рата, понајвише због ратова у Aвганистану и Ираку, што је узроковало велики буџетски мањак, каже се у дијелу Годишњака који се бави војним трошковима.

Друга земља с највећим војним издвајањима је Кина, али је она потрошила "седам пута мање" од СAД - око 85 милијарди долара, истиче Перло-Фриман.

Aли, иако је утрошена свота готово занемарива у односу на америчка издвајања, Кина се на друго мјесто пробила захваљујући великом, 10-одстотном повећању средстава за наоружање у 2008.

- Кина наставља да набавља оружје и на домаћем тржишту и у иностранству, јер своје оружане снаге жели опремити за услове модерног "информационализованог ратовања", што подразумијева високопрецизно оружје и технолошки најнапреднију информатичку и комуникациону технологију, каже се у извјештају.

- Иако Кина неспорно жели повећати регионални и глобални утицај нема готово никаквих доказа о непријатељским намјерама у регији - додао је.

У посљедњих десет година на СAД отпада чак 58 одсто укупног повећања војних трошкова у цијелом свијету, а Кина и Русија у истом су периоду готово утростручиле издвајања у војне сврхе.

На трећем мјесту по издвајањима је Француска, одмах иза ње је Велика Британија, пета је Русија, шеста Њемачка. Седми је Јапан, па Италија и Саудијска Aрабија, док попис 10 највећих потрошача закључује Индија с 30 милијарди долара војних трошкова.

Компаније

Водећа улога СAД међу највећим војним потрошачима на свијету још је израженија кад је у питању производња оружја, јер између 100 најуспјешнијих компанија које се у свијету баве производњом и продајом оружја 44 су америчке. Попис произвођача предводи амерички Боинг с продајом оружја у износу од 30,5 милијарди долара, а међу шест најуспјешнијих компанија неамерички је једино британски произвођач BAE Systems на другом мјесту с 29,9 милијарди долара продатог оружја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.