Сириза и Црква - поштовање, али порез да буде плаћен

Атина - Владајућа Сириза, најављујући у Грчкој борбу против утајивача пореза, имала је у виду и Православну цркву, а нови курс Владе Алексиса Ципраса према Цркви могао се видјети и након што су и премијер и чланови његовог кабинета заклетву положили без православне церемоније.

Само неколико сати након што је његова партија освојила побједу на пријевременим парламентарним изборима 25. јануара, Ципрас (40) је учтиво обавијестио атинског архиепископа и грчког патријарха Јеронимоса да православна церемонија неће бити потребна на свечаној заклетви.

На полагање заклетве, истина, позван је свештеник нижег реда због оних који су жељели да положе и вјерску заклетву, а каквих је иначе мало у Ципрасовој влади.

Ријеч је, како коментаришу медији, о значајном раскиду са церемонијалном културом Грчке, будући да су до сада сви високи званичници, од социјалиста до десничара, ступали на дужност уз Библију и крст, а често и уз свету водицу и босиљак.

Црква и држава су испреплетане још од раних дана грчке независности, чак је и грчки Устав писан "у име Светог тројства", али Сириза има план да их раздвоји, мада то неће бити учињено на брзоплет нити конфронтациони начин, наводи лондонски лист "Економист".

Иако је већина догађаја у Ципрасовом животу била секуларне природе, имајући у виду да се није вјенчао у цркви и да му дјеца нису крштена, архиепископ је предводио вјерску сахрану његовог оца и Ципрас се са вјерским великодостојницима састајао протеклих мјесеци.

У том контексту је значајно и што врховни поглавар Грчке православне цркве има умјерене политичке ставове и истиче да Црква служи свима, без обзира на расу или метафизичка увјерења.

Да Ципрас води рачуна да не омаловажи грчке вјернике потврђује и Никос Космиди, активиста Сиризе из сјеверне Грчке који је побожни православац и који каже да је одлука лидера његове странке о секуларној заклетви заправо "чин исказивања поштовања према Цркви и њеном интегритету".

"Сиризу би у спровођењу плана о раздвајању Цркве и државе могао, међутим, да спријечи компромис који је направила са крајње десничарском странком Независних Грка с којом је ушла у коалицију, а чији је један од главних услова за улазак у Владу био да се то питање не разматра", каже за РСЕ Игор Штикс, научни сарадник Универзитета у Единбургу.

Са доласком радикалне љевичарске партије на власт, поставља се и питање буџета који је Црква досад уживала, као и изузетости Цркве од плаћања пореза.

Нови грчки министар финансија Јанис Варуфакис је поручио да ће Влада предузети оштре мјере против утаје пореза и да "неће стати док не успије".

Црква досад није морала да плаћа непопуларан порез на имовину коју је претходна влада увела у септембру у покушају да испуни циљеве штедње, што је изазвало негодовање у јавности, након чега је Министарство финансија објаснило да ће Црква бити опорезована за имовину која се користи у пословне сврхе, пренио је "Гардијан".

Плаћања пореза су биле поштеђене добротворне организације и светилишта, али је граница између црквених институција које су морале да плаћају порез и оних које нису била нејасна, а рачунима Цркве није било лако приступити, те су због тога црквени фондови остали табу тема у Грчкој.

Стручњаци кажу да су црквени приходи подложни опорезивању, али да постоје два велика проблема - одсуство система за обрачун тих прихода и неадекватно вођење катастра.

"Гардијан" подсјећа да је 10.000 грчких свештеника до сада уживало годишњи буџет од 220 милиона евра, те да је Црква други највећи власник земљишта, послије грчке државе, али да није била опорезивана на 130.000 хектара којима располаже.

Портпарол атинског архиепископа и грчког патријарха објаснио је да је ријеч о шумама, а не о грађевинском земљишту, али британски лист наводи да у црквене посједе спадају и стамбени блокови у најмодернијим атинским четвртима, као и градска предграђа у насељима на обали мора.

Грчка православна црква има и удио од један и по одсто у Националној банци Грчке и представника у њеном управном одбору.

"Влада оклијева када је ријеч о увођењу пореза Цркви и богаташима, док радници и пензионери морају да плаћају, а да их при том нико не пита за мишљење", примијетио је Ципрас неколико мјесеци прије него што је дошао на власт, наговијестивши у којем правцу ће ићи програм његове владе.

Остаје да се види како ће се одвијати програм нове грчке владе, чији је министар финансија прије неколико дана изјавио да јој је потребно до шест недјеља како би израдила план за економски опоравак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.