Сирију хоће да дијеле као БиХ

Чим је објављено да су се САД и Русија договориле о примирју у Сирији, одмах су почеле дискусије о будућем политичком уређењу ове земље.

Највјероватнији сценарио јесте децентрализација, односно стварање региона у којима ће се поштовати етничке и конфесионалне разлике учесника у сукобу.

На овај начин је међународна заједница већ покушавала да ријеши неке савремене сукобе, попут оног у Босни, пише руски портал „Газета“.

Сирија ће, највјероватније, бити подјељена на три дијела, односно три субјекта федералне државе, о томе се већ преговара, рекла је о интервјуу за Хавар (информативну агенцију сиријских Курда) Алхам Ехмед, из врха прокурдске сиријске партије Демократски савез.

Према мишљењу Ехмедове, децентрализација земље је нужна за прекид рата, макар онај дио рата у којем учествују снаге предсједника Сирије Башара ел Асада, његови савезници и опозиционе групе. 

„Примједбе изречене током разматрања будућности Сирије, укључујући и оне које су изрекли страни представници, подразумијевају стварање три федерална региона у Сирији. То је оно што желе грађани Сирије, партије, организације и друге државе које теже политичком решавању сукоба у Сирији. САД и Русија такође заступају овакав став“, изјавила је Ехмедова.

Она је одбила да говори о детаљима предстојеће федерализације, пошто нема пуне сагласности преговарачких страна у вези с конкретним детаљима. 

Ипак, Ехмедова је саопштила да ће промјеном уређења Сирија бити подијељена на јужни, централни и сјеверни део (у којем ће доминирати Курди). У сваком региону на политичком нивоу ће се водити рачуна о етничким и конфесионалним особеностима локалног становништва. Сваки регион имаће сопствени парламент.

У преговарачком процесу о будућем уређењу Сирије највише примједби имају представници такозване умјерене опозиције. Представници владе Башара ел Асада понашају се „далеко умјереније“, додала је Алхам Ехмед. 

Највјероватнији резултат сиријских промјена биће увођење независног бирачког система у сваком од три субјекта сиријске федерације. 

Ако у једном од региона изаберу, на примјер, Асада, то се никако неће одразити на политички процес у два сусједна региона. Ту на власт могу да дођу они који су се од 2011. године борили против армије лојалне званичном Дамаску. 

Данас се федерализација чини као најразумнији излаз из сиријског сукоба, каже Алхам Ехмед.

У овом процесу могле би да се издвоје три стране: Курди, који су у јануару прогласили сопствену аутономију Рожава; влада Башара ел Асада, која има апсолутну подршку шиитске, алавитске, хришћанске и других мањина, и сунити, који су чинили око 80 одсто становништва Сирије прије рата, а сада су главни у опозиционим борбеним групацијама. 

Ова ситуација, пише „Газета“, веома подсјећа на Босну у вријеме грађанског рата 1992-1995. године. 

У овом тренутку у Сирији постоји непријатељ који је заједнички Курдима, присталицама Асада и опозиционим групама, а то су терористичке организације ИД и Нусра фронт. Њих се не тичу споразуми о предстојећем примирју.

Ако примирје буде сачувано у садашњим условима, федерација ће бити створена у најближој будућности, а рат против ИД-а ће трајати годину-двије, пише лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.