Си Ђинпинг од данас на челу Кине

Пекинг - Потпредсједник Кине Си Ђинпинг насљедио је данас и званично Ху Ђинтаоа на челу кинеске Комунистичке партије, преносе агенције.

Његови приоритети ће бити спровођење реформи и борба са галопирајућом корупцијом у земљи.

Си (59) је пред новинаре иазашао у Великој палати народа у Пекингу, на челу Сталног комитета Политбироа партије који је са девет сведен на седам чланова и који ће у идућих десет година водити земљу.

Пред камерама из цијелог свијета, насмијешен Си представио је колеге и одржао кратак говор у којем је истакао да се ново кинеско руководство суочава са “огромном одговорношћу”, признавши да су пред Комунистичком партијом “тешки изазови”, међу којима и корупција.

Нови кинески лидери учиниће све да би “обезбиједили бољи живот” кинеском народу, поручио је Си.

Ново руководство партије, која Кином влада од 1949, именовано је по окончању њеног 18. конгреса, на којем се расправљало и о корупционашким аферама и злоупотреби положаја највиших званичника странке.

Делегати партије јуче су изабрали 205 чланова централног комитета.

Очекује се да ће Си Ђинпинг у марту постати и нови предсједник Кине.

У новом сазиву Сталног комитета је и садашњи замјеник премијера Ли Кећианг, који је тиме дошао у позицију да у марту постане нови премијер.

Ко је нови кинески вођа

За новог лидера КП Кине аналитичари кажу да је опрезни реформиста, добро разумије потребе људи и тренутка, ефикасан је менаџер и тимски играч који се држи партијских правила и не ризикује непотребно.

Наиме, човјек, који ће у наредној деценији предводити петину становништва, искусио је и све лагодности живота на високој нози и боравак у земуници и тежак физички рад.

Си (59) је по поријеклу “комунистички аристократа”, син револуционара, и политичар који народским језиком одговара на захтјеве људи, чије проблеме је добро упознао током седмогодишњег живота на селу у вријеме прогона током Културне револуције.

Ожењен је познатом пјевачицом армијског оркестра с чином генерала, која је 25 година пјевала на новогодишњим концертима преношеним милионском телевизијском аудиторијуму Кине, тако да је до недавно у земљи била познатија од мужа.

Си је изградио ненаметљив али директан политички стил.

Он се жалио да су политички говори и писање често пренатрпани партијском жаргоном и фразама и позивао на јасно и једноставно изражавање.

Нови генерални секретар припада партијској елити, генерацији партијских “кнезчића”, дјеце комунистичких револуционара.

Његов отац, бивши замјеник премијера Си Џонгсун, борио се заједно с Мао Цетунгом током грађанског рата и револуције.

Он је доживио пад оца у немилост и злостављање током Културне револуције, као и очеву рехабилитацију у вријеме Денг Сјаопинга и постављање за реализатора прве економске зоне у Шенжену, која је годинама била предводник кинеских привредних реформи.

Сам Си је дијелио судбину свог оца и у тинејџерским годинама је протјеран на село у сиромашну провинцију Шанси, током хаоса Културне револуције 1966-1976, што му је била одлична школа живота и утицала да остане увијек чврсто на тлу и разумије изворне потребе Кинеза чија већина је и данас везана за село.

Сам има обичај да каже: “Нож се оштри каменом, а човјек напорним радом”.

У том периоду “стицања искуства” на селу девет пута је одбијана његова молба за пријем у Комунистичку партију због политичке неподобности његовог оца, да би коначно 1974. ипак постао њен члан.

По повратку у Пекинг 1975. уписује се на Технолошки факултет престижног Цингхуа универзитета, на коме касније стиче и докторат из теорије марксизма.

Изградивши представу вриједног, скромног човјека народних манира који лако успоставља контакте с људима, за многе није било изненађење када је након школовања и краћег рада код очевог колеге у министарству војске, одбио понуђено мјесто у Пекингу и отишао назад у провинцију Хебеи.

Иако су се његова прва искуства тицала рјешавања елементарних потреба становништва и била далеко од грандиозних реформаторских послова, његови контакти с малим приватним бизнисом и охрабривање тржишног понашања, све док то не угрожава власт Комунистичке партије, допринијели су да 1999. буде постављен за гувернера приморске провинције Фуџијан, наспрам Тајвана, изабране за денгов реформистички експеримент.

Након тога 2003. постаје шеф партије сусједне такође развијене провинције Џеђианг.

Четири године касније, 2007, високи, наочити Си је доказаним радом у тим провинцијама накратко обезбиједио положај у финансијском центру Шангају, када је његов претходник пао због корупцијског скандала.

Касније те године Си је унапријеђен и у члана Сталног комитета Политбироа што му је отворило врата за данашњу функцију.

Након кратког задржавања у Шангају, Сиу постаје потпредсједник 2008. и повјерена му је дужност да надгледа Олимпијске игре.

Он је био задужен и за вођење односа са бившом британском колонијом Хонг Конгом.

Странци су његову националистичку црту могли да запазе 2009. када је у говору у Мексику осудио “странце дебелих стомака који не раде ништа осим што критикују Кину”.

Међутим, Си има и добре везе у Сједињеним Државама гдје је био на студијском програму изучвање организације пољопривреде 1985. и живио у једној породици у Ајови.

Кћерка му тренутно, под другим именом, студира у САД.

Запад очекује да ће његова администрација водити много ангажованију спољну политику, засновану на вјеровању Пекинга да с јачањем привреде треба да активније учествује у свјетским збивањима и заштити своје интересе у региону и шире.

Бивши амерички амбасадор у Пекингу Џон Хантсман рекао је за Сиа да је човјек “који је доста различит од Ху Дјинтаоа”, јер у сусрету с људима наступа с лакоћом.

- Он је неко с којим можете да ступите у везу - рекао је Хантсман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.