Сенат САД покренуо процедуру за ограничење Трампових војних акција

ВАШИНГТОН - Амерички Сенат усвојио је данас процес покретања процедуралног гласања за двопартијску резолуцију којом би се предсједнику Сејдињених Америчких Дражва Доналду Трампу ограничила употреба војне акције против Венецуеле без претходног одобрења Конгреса САД.

Зо гласање којим би му се забранила употреба војне силе "у или против Венецуеле" отвара пут за коначно изјашњавање Сената следеће недеље, за које је потребна проста већина да би била изгласана.
    
Сенат је гласовима 52 према 47 подржао покретање резолуције о ратним овлашћењима, неколико дана након што су Сједињене Америчке Државе у ноћној операцији заробиле венецуеланског лидера Николаса Мадура и његову супругу, што је, према наводима, изненадило не само бившег председника Венецуеле већ и Конгрес, наводи ЦБС Њуз.
    
Приједлог је иницирао демократски сенатор Тим Кејн из Вирџиније, а коспонзори су републикански сенатор Ренд Пол из Кентакија, демократски сенатори Адам Шиф из Калифорније и лидер мањине у Сенату Чак Шумер из Њујорка.
    
Уз све демократе, резолуцију је подржало и пет републиканских сенатора- Тод Јанг из Индијане, Лиза Мурковски са Аљаске, Сузан Колинс из Мејна, Ренд Пол из Кентакија и Џош Хоули из Мисурија.
    
Кејн је поручио да је Трамп, уместо да се бави економским проблемима грађана, "започео рат са Венецуелом" који је, како је навео, непопуларан, нетранспарентан и противуставан. 
    
"Ова војна акција је јасно незаконита јер је наређена без одобрења Конгреса које Устав захтева", рекао је Кејн.
    
Ренд Пол, једини републикански коспонзор резолуције, изјавио је раније да је "бомбардовање престонице и уклањање шефа државе по свим дефиницијама рат".
    
Сенаторка Сузан Колинс из Мејна изјавила је да је у овом тренутку неопходно активирати Закон о ратним овлашћењима, док је сенаторка Лиза Мурковски са Аљаске нагласила да Конгрес мора да потврди своју уставну улогу.
    
Уочи гласања, републикански сенатор Џон Барасо позвао је колеге да одбаце резолуцију, оценивши да је хапшење Мадура било полицијска, а не војна операција.
    
"Ова мера не чини Америку јачом, већ слабијом и мање безбедном", навео је Барасо, истичући да председник има уставно право да хапси оптужене криминалце.
    
Процедурално гласање отвара пут за коначно изјашњавање Сената наредне седмице, за које је потребна проста већина и за које се очекује да прође.
    
Иако би мера морала да добије сагласност Представничког дома и потпис председника, због чега су мале шансе да постане закон, она, према оцени НБЦ-а, шаље снажну политичку поруку Трампу и може да утиче на његове будуће спољнополитичке потезе.
    
Гласање представља први озбиљнији тест спремности републиканаца да ограниче Трампову употребу војне силе, након хапшења Мадура.
    
Трамп је у међувремену наговестио могућност слања америчких копнених снага у Венецуелу и упутио претње Ирану, Гренланду и Колумбији, уз оцену да је Куба "на ивици пада".
    
Ваздушни и поморски удари, као и хапшење Мадура, изазвали су забринутост правних стручњака и законодаваца, уз оптужбе да администрација Доналда Трампа води САД у рат без сагласности Конгреса.
    
Администрација, међутим, тврди да је операција била "спровођење закона", а не војна акција као и да за њу није била потребна конгресна сагласност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.