БРИСЕЛ - Седам земаља Европске уније упутило је данас саопштење високим званичницима ЕУ у којем наглашавају зашто би ЕУ требало да настави са својим планом да искористи замрзнуту руску имовину за кредит Украјини.

Подршка зајму за репарације Украјини

У писму упућеном предсједнику Европског савјета Антонију Кошти и предсједници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, Пољска, Шведска, Литванија, Естонија, Финска, Ирска и Летонија наводе зашто сматрају да би ЕУ требало да остане при свом ставу, преноси фламанска телевизија ВРТ.

"То је финансијски најизводљивије и политички најреалније рјешење", наводи се у писму упућеном високим званичницима ЕУ, а уочи предстојећих самита.

"Снажно подржавамо приједлог комисије. Немамо времена за губљење. Доношењем одлуке о зајму за репарације на Европском савјету у децембру (18. децембра), имамо прилику да Украјину ставимо у јачу позицију да се брани и преговара о праведном и трајном миру", наводи се у заједничком саопштењу седам земаља ЕУ.

Притисак на Белгију и њено противљење

Како се наводи, притисак балтичких држава и држава источне Европе на Белгију расте, како би та земља пристала на коришћење замрзнуте руске имовине, а са друге стране Белгија се противи плану јер се боји да нема довољних гаранција осталих земаља чланица ЕУ да ће било какве финансијске посљедице бити праведно распоређене.

Додаје се да се писмо не односи директно на белгијског премијера Барта Де Вевера, који се и даље одлучно противи плану.

Де Вевер сматра да се Белгија суочава с великим правним и финансијским ризицима јер замрзнуту руску имовину држи трговац вриједносним папирима Евроклир у Бриселу, а Белгија сматра да се ризици у тренутним плановима не дијеле довољно с другим државама чланицама.

Упозорење Евроклира: Дестабилизација и правни ризици

Извршна директорка Евроклира (Еуроцлеар) Валери Урбаин упозорила је Европску унију да би коришћење замрзнуте руске државне имовине за финансирање великог кредита Украјини могло да дестабилизује међународни финансијски систем и да изложи Белгију озбиљним правним и економским ризицима.

Она је тада појаснила да је план Европске комисије да имобилише дио од око 180 милијарди евра руских средстава која се налазе у Евроклиру "нереалан" и да би могао да се сматра "конфискацијом", као и да Русија и даље има законско право да потражује та средства, без обзира на то да ли су уклоњена из биланса компаније.

Упозорила је да би примјена плана могла да доведе до инсолвентности Евроклира, али и до могућих руских контрамјера, укључујући запљену белгијске имовине у Русији и најавила да ће Евроклир судски да оспори сваку одлуку којом би био приморан да исплати замрзнута средства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.