Савезници од почетка знали за логоре?

Лондон - Савезници /и западни и источни/ знали су за концентрационе логоре за Јевреје у Другом свјетском рату двије и по године прије него што је откривен први такав логор у Европи, показују нови документи.

У новој књизи "Људска права након Хитлера: Изгубљена историја суђења Осовини зла" историчар Дана Плеш тврди да су савезници знали да је убијено бар два милиона Јевреја, те да су били угрожени животи још пет милиона.

Плеш је директор Центра за међународне студије и дипломатију при Лондонском универзитету, а за истраживање до сада скривених докумената морао је од УН комисије да тражи посебну дозволу.

"Ово што сада имамо јесте одличан жалатж за борбу против оних који поричу постојање Холокауста", истиче Плеш и открива да до сада чак ни њемачке власти нису имале увид у ове документе, јер су били доступни искључиво савезничким државама.

Јавности ће бити представљени и до сада необјављени документи УН о раним данима Холокауста - ријеч је о десетак хиљада досијеа, који су након Другог свјетског рата били прошверцовани из држава Источне Европе.

То су записи који датирају до 1943. године, а отвара их Библиотека "Виенер", организација која прати антисемитско дјеловање већ више од осамдесет година.

Нови документи показују и то да Велика Британија и САД нису биле прве земље које су тражиле суђења нацистима, како се то до сада мислило, већ су такви захтјеви дошли прво из Пољске и Кине.

Још једна мање позната чињеница, која је забиљежена у књизи, али и у библиотекарским документима, јесу суђења за сексуалне злочине и насиље у рату.

Записи говоре о масовним силовањима у концентрационим логорима Треблинка и Аушвиц. Те информације прикупила је пољска влада у егзилу за вријеме рата.

Документи су сада дио каталога УН Комисије за ратне злочине, а огромна збирка која броји више од 900 гигабајта архива и 2.000 страница у пе-де-еф формату, доступна је онлајн на службеном сајту те организације.

Крајем четрдесетих година, након рата, САД и Велика Британија смањиле су интензитет прогањања и осуђивања нациста и преусмјериле свој фокус на новог непријатеља - приоритет је постао антикомунизам, а не суђења нацистима.

Због тога су, наводе историчари, многи ратни злочини у вези са Холокаустом остали незабиљежени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.