Саркозија послије одмора чекају тужбе

Париз -- Пошто се Никола Саркози вратио са одмора започео је да обавља функцију у Уставном савјету, али је примио и прву тужбу, јер му је престао имунитет шефа државе.

Сада ће моћи на суд као било који грађанин, а његово име помиње се у најмање четири досијеа.

Николу Саркозија су прошле недејље тужиле двије породице погинулих француских радника у атентату у Карачију у мају 2002. године.

Том приликом је погинуло 14 људи, међу којима 11 Француза, ангажованих на склапању подморница које је Француска продала Пакистану.

Читава прича везана је за могуће тајно финансирање, преко провизија из ове продаје, кампање Едуара Баладира чији је портпарол и министар буџета, између 1993. и 1995. био - Никола Саркози. Породице су тужиле Саркозија што је Јелисејска палата у септембру прошле године издала саопштење да се име шефа државе нигдје не помиње у елементима истраге.

Породице постављају питање одакле је Саркози то могао да зна и истичу да се ради о грубом кршењу независности судства.

Осим што се сумња да је прекршио члан устава који се односи на независност судства, Саркозијево име је везано и за финансијски дио “афере Карачи”. Сумња се да се помиње у истрази, као тадашњи министар који је наводно омогућио отварање “офшор” предузећа у Луксембургу преко чијих рачуна су уплаћиване тзв. повратне провизије од продаје подморница 1994. Против двојице блиских и дугогодишњих Саркозијевих сарадника Тјерија Гобера и Николе Базира већ је покренута истрага, а у игри је око 10 милиона тадашњих франака, тј. милион и по евра.

Суд се увелико занима и за финансирање Саркозијеве кампање 2007. Истрага је отишла далеко у провјери сумњи да ли га је готовином у незаконитом износу дотирала богата власница “Л’Ореала” Лилијан Бетанкур. Некадашњи рачуновођа Бетанкурове Клер Тибо је изнијела оптужбе да је на овај начин могло да буде достављено 150.000 евра, а под лупом су и две “коверте” од по 400.000 евра. Оптужница је већ подигнута против једанаест особа, међу којима су Патрис Местр, који је управљао богатством Лилијан Бетанкур, и некадашњи благајник Саркозијеве кампање, касније министар, Ерик Верт.

Познати француски информативни сајт “Медијапар”, који је до сада открио многе афере, објавио је у априлу документ којим је бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи дао принципијелну сагласност за финансирање Саркозијеве кампање 2007. године с 50 милиона евра. Саркози је тужио “Медијапар” због фалсификата, али је директор ове куће одмах узвратио контратужбом. У марту прошле године, Гадафијев син Саиф ал Ислам је у једном интервјуу затражио да Саркози “врати новац који је прихватио од Либије да би финансирао своју изборну кампању”. Истрага засад није отворена.

Гралвна државна рачуноводствена контрола је већ утврдила нерегуларност уговора који је предсједништво француске републике склопило 2007. са фирмом Саркозијевог блиског сарадника Патрика Буисона за услуге испитивања јавног мњења, у износу од 1,5 милиона евра годишње и 10.000 евра мјесечно. Уговор није склопљен на основу обавезног тендера. Према неким информацијама, за пет година, реализовано је око 300 сондажа, што је укупно коштало чак 9,4 милиона евра! Агенција против корупције већ је била поднијела тужбу за “фаворизовање”, која је крајем прошле године заустављена, због имунитета. За овај деликт француским законом предвиђене су двије године затвора и 30.000 евра казне.

Париз је, уз продају подморница Пакистану, истовремено исплаћивао и провизије неким личностима, што је била легална пракса до 2000. године. Када је 1995, дошао на власт, Жак Ширак је прекинуо њихову исплату, сматрајући да се дио овог новца, у виду фамозних “повратних провизија”, враћао у Француску и служио за финансирање кампање његовог унутрашњег партијског противника Баладира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.