Сар­ко­зи у не­вољи

ПA­РИЗ - Па­риз је си­ноћ, ос­вјетљавањем Aј­фе­ло­ве ку­ле у бо­ја­ма Европ­ске уни­је, тре­ба­ло да сим­бо­ли­чно обиљежи по­че­так шес­то­мје­се­чног пред­сје­да­вања Фран­цус­ке Европ­ској уни­ји, не­по­сре­дно по­што пред­сје­дник Ре­пу­бли­ке Ни­ко­ла Сар­ко­зи бу­де, на те­ле­ви­зи­ји, пред­ста­вио гра­ђа­ни­ма сво­ју ви­зи­ју тог до­га­ђа­ја, пре­но­си Та­нјуг.

Пред Сар­ко­зи­јем је те­жак за­да­так - да нас­та­ви из­градњу "европ­ске ку­ће", до­ве­де­не у пи­тање одба­ци­вањем Спо­ра­зу­ма из Ли­са­бо­на на ре­фе­рен­ду­му у Ир­ској, да да нов за­ма­јац за­је­дни­ци 27 европ­ских држа­ва, ко­ја ни­ка­ко да про­на­ђе ра­вно­те­жу посљедњег, на­глог про­ши­рења на ис­ток од при­је че­ти­ри го­ди­не и да гра­ђа­ни­ма пру­жи на­ду баш у тре­нут­ку ка­да рас­те не­за­до­вољство пре­ма Европ­ској уни­ји.

- Евро­па иза­зи­ва за­бри­ну­тост, а тре­ба­ло би да пру­жа осје­ћај без­бје­днос­ти - при­знао је фран­цус­ки шеф држа­ве, због че­га ће мо­ра­ти да ус­мје­ри сна­ге на то да "27-ори­цу вра­ти на пра­ви пут", ка­ко се изра­зио његов држа­вни се­кре­тар за европ­ска пи­тања Жан-Пјер Жу­је.

У Сар­ко­зи­је­вом окру­жењу ис­ти­чу њего­ву ди­на­ми­чност, кон­стру­кти­ван дух и "чврсту на­мје­ру да по­кре­не ства­ри", али сла­бо кри­ју ра­зо­ча­рање што је ир­ско "не" по­ре­ме­ти­ло брижљиво при­премљен план са ам­би­ци­јом да се Фран­цус­ка вра­ти на европ­ску сце­ну у ве­ли­ком сти­лу, на­кон го­ди­на ко­је је обиљежи­ла па­си­вност пред­сје­дни­ка Жа­ка Ши­ра­ка.

Ово посљедње је, ка­жу, до­при­ни­је­ло да ЕУ за­па­дне у нај­дубљу кри­зу у сво­јој крат­кој ис­то­ри­ји.

Муж Кар­ле Бру­ни ни­је мо­гао да ни у нај­го­рем ко­шма­ру пре­дви­ди ова­кав по­че­так пред­сје­да­вања сво­је земље Европ­ској уни­ји - еко­ном­ска кри­за по­тре­са ци­је­ли сви­јет, па и Евро­пу, људи го­то­во сва­ко­дне­вно штрај­ку­ју због не­за­ус­тављивог рас­та ци­је­не наф­те, гра­ђа­ни све ви­ше гу­бе по­вје­рење у "европ­ску ку­ћу", а са­да још и кри­за фун­кци­они­сања ин­сти­ту­ци­ја...

Сар­ко­зи на европ­ској сце­ни мо­ра да бра­ни и свој кре­ди­би­ли­тет, на­кон не­ус­пје­ха Спо­ра­зу­ма из Ли­са­бо­на, ко­ји је он уз ве­ли­ку пом­пу лан­си­рао као "ми­ни уго­вор" одмах по сту­пању на мјес­то пред­сје­дни­ка при­је го­ди­ну да­на, у по­ку­ша­ју да се Евро­па отргне из учма­лос­ти на­кон што су 2005. го­ди­не Фран­цу­зи и Хо­лан­ђа­ни одби­ли прво­би­тни на­црт ус­та­ва.

Он мо­ра да по­ка­же по­тен­ци­јал ве­ли­ког ли­де­ра, уко­ли­ко же­ли да до­би­је по­дршку за дру­ге ам­би­цио­зне про­је­кте ко­је је по­кре­нуо - на првом мјес­ту за иде­ју о Ме­ди­те­ран­ској уни­ји, ко­јој ће по­ку­ша­ти да уда­хне жи­вот на кон­фе­рен­ци­ји 43 земље ЕУ и Ме­ди­те­ра­на, пла­ни­ра­ној за 13. јул у Па­ри­зу.   

Сар­ко­зи, ме­ђу­тим, не сми­је да ос­та­ви ути­сак по­сло­ви­чне фран­цус­ке аро­ган­ци­је, ко­ја је у про­шлос­ти чес­то умје­ла да изба­ци из та­кта њихо­ве европ­ске пар­тне­ре, а при­је све­га Ни­јем­це, са ко­ји­ма чи­не осо­ви­ну ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.