Сапамурат Нијазов - најоткаченији диктатор на свијету

Владао је Туркменистаном од 1991. до 2006. и за то вријеме укинуо је оперу и балет, промјенио називе мјесеци, забранио је браду и бркове, укинуо пензије...

На листи ”лудих диктатора” који су створили култ личности прво мјесто свакако заузима Сапармурат Нијазов, који је гвозденом песницом владао Туркменистаном од 1991. до своје смрти 2006. године. За вријеме његовог режима сваки трећи Туркмен доспио је у затвор, а сваки други остао је без посла.

Нијазов је дошао на чело Туркменистана још 1985. године, када га је Горбачов поставио за предсједника владе Туркменске Совјетске Социјалистичке Републике и првог секретара Комунистичке партије Туркменистана, што је била најмоћнија политичка функција у тадашњем СССР-у. Овај инжењер енергетике био је уједно и најмлађи републички вођа.

На изборе изашло 100 посто бирача, а он добио 100 посто гласова

Када је 1991. Врховни совјет Туркменистана прогласио независност, Нијазов је изабран за предсједника новонастале самосталне државе. Наредне године је побједио на изборима, а треба напоменути и то да је био једини кандидат.

На изборима 1999. је добио 100 посто гласова, а на изборе је изашло 100 посто уписаних бирача, што се никад није догодило чак ни у Сјеверној Кореји.

Чланови његове странке на истим су изборима добили више од 99 посто гласова. Тако изабрани туркменски парламент га је прогласио доживотним предсједником.

Сам се прогласио Туркменбашијем или "оцем свих Туркмена", и то по узору на Кемала Ататурка, "оца свих Турака".

Једном је на сједници парламента рекао да би 2010. могао да одступи и распише изборе. Заступници су то са гнушањем одбацили и захтјевали да остане предсједник до краја живота.

Народ живи у сиромаштву, али свима су бесплатни плин, струја и вода

Иако је Туркменистан врло богат природним ресурсима, посебно нафтом и плином (по резервама плина су пети у свијету), народ живи у сиромаштву. Просјечна плата је 50 долара, али грађани бесплатно користе плин, струју и воду.

“Код нас сви живе одлично, питао сам људе и нико ми се није пожалио”, рекао је Нијазов, који је волио да шета туркменском престоницом и пропитује људе како живе.

Слику своју љуби

Туркменистан је једна од најзатворенијих држава на свијету. Швајцарски фотограф и лауреат престижне награде World Press Photo, Николас Ригети неколико је пута боравио у Туркменистану: “Кад стигнеш у Туркменистан прво што угледаш је Нијазов. Зашто? Зато што је тип свуда. Умножен је у трилион примjерака. Наравно, његов лик је на свим новчаницама. Налазимо га и на боцама алкохолног пића, амбалажи чаја и на свим паковањима соли...”, прича Ригети.

Портрети "оца свих Туркмена" истакнути су по цијелој земљи, посебно на великим јавним зградама и авенијама. Статуе њега и његове мајке су присутне свуда, укључујући и средиште пустиње Кара-Кум. Нијазова огромна позлаћена статуа, висока чак 15 метара (Нијазов је иначе био врло низак, свега 150 цм), налази се на врху највеће зграде у главном граду Ашгабату. Статуа се окреће, тако да је лице Туркменбашија увијек окренуто према сунцу.

“Лично сам против тога да гледам своје слике и статуе на улицама, али то је оно што народ жели”, изјавио је Нијазов, који је 2001. критиковао култ личности.

По њему се зову метеорит, јогурт, парфем...

Награду "хероја Туркменистана" добио је чак пет пута. Самом себи у част град Красноводск преименовао је у Туркменбаши. Осим тога, бројна мјеста, аеродроми, хидроелектране, школе и болнице носе његово име. По себи је чак назвао и метеорит, који су открили туркменски астрономи, али и јогурт и парфем.

Државна телевизија такође се зове по њему - Туркменбаши, а док је био жив углавном је емитовала само емисије о њему. У углу је био лого с његовим ликом. На радију су такође свакодневно пуштали пјесме њему у част. Све туркменске новине свакодневно су објављивале његове слике на насловницама, а велики дио садржаја био је посвећен само њему.

Као Нијазов и његова мајка славна је особа. Без обзира на то што је умрла давне 1948. године, од када је њен син на власти проглашена је народном јунакињом због заслуга за домовину од којих је најважнија она да је родила "оца нације".

Назив за хљеб промијењен је из традиционалне ријечи "чорек" у "Гурбансолтан едзе", по њеном имену, а њени кипови и слике неретка су појава у Туркменистану.

Промјенио називе мјесеци и дана у недјељи

На годишњем засједању парламента, у лето 2002. године, Нијазов је обзнанио да мијења међународне називе мјесеци. Јануар је тако добио име Туркменбаши, по њему наравно, док је април назван по његовој мајци Гурбансолтан. И остали мјесеци добили су имена по разним историјским туркменским личностима.

Када је већ промјенио имена мјесеци, одлучио је да промени и називе дана у недељи у (редом од понедјељка до недјеље) - главни, млади, добри, благословени, четврти, духовни и одморни дан. Увео је и нове државне празнике - 6. априла празник "Капљица воде је зрно златног дана", 1. децембра "Празник неутралности", 27. априла "Дан коња" и најпопуларнији празник "Дан лубеница" који се слави 10. јула.

Његову књигу сви морају да знају напамет

"Отац свих Туркмена" је 2001. објавио књигу "Рухнама", што у преводу значи "Књига духовности". Она је равна уставу и Курану и сваки је честити грађанин мора знати напамет.

Нијазов је тражио од исламске заједнице да је препоручи вјерницима умјесто Курана, а када је поглавар то одбио, одлучио је да га затвори.

У "Рухнами" Нијазов износи своје мисли о моралу, браку, братским и сусједским односима. Књига је обавезно штиво, чак је уведен и посебан испит о познавању њеног садржаја без чега није могуће уписати факултет, добити посао или возачку дозволу. Осим тога, одредио је да љекари више не полажу Хипократову заклетву, него се заклињу на "Рухнаму".

Осим што се "Рухнама" 24 сата дневно читала на државној телевизији, дјеца су могла да пријаве сопствене родитеље ако нису довољно познавали Нијазова учења. Туркменбаши је тврдио да свако ко три пута прочита његову књигу директно одлази у рај.

Писао је и поетска и прозна дјела која су добијала највеће књижевне награде у држави, а своје је поданике често позивао да га критикују, али мало ко је био спреман на тако нешто.

Нијазов је написао и нову туркменску химну, која је заправо ода њему самом. Многе међународне организације за заштиту људских права осудиле су химну, јер њен текст охрабрује прогон хомосексуалаца.

Сулуде забране и декрети

- Укинуо је државну оперу и балет, јер "такве ствари ником не требају", а и "нису дио туркменске културе". Нагађа се да је то учинио јер ни опера ни балет ниједно дјело нису посветили њему. Такође је забранио и циркус.

- Забранио је ношење шминке ТВ водитељима, јер је тешко разликовао водитеља од водитељке.

- Забранио је златне зубе. Једном приликом је срео младу дјевојку која је имала златни зуб. Није му се то свидјело па је на лицу мјеста донио декрет о забрани златних зуба, а дјевојци је рекао да се јави његовом зубару, који ће јој умјесто златног зуба ставити бијелу круну. Младим Туркменима је поручио да глођу што више кости како би очували зубе. "Кад сам био дјечак, често сам посматрао псе како глођу кости. Зато пси имају здраве зубе", појаснио је.

- 2001. је забранио мушкарцима ношење браде, бркова и дуге косе. Тврдио је да младићи носе дугу косу под утицајем западњачке културе и моде. На све државне границе послао је фризере и бријаче да ошишају и обрију свакога ко улази у државу да својим изгледом не поквари тамошњу омладину. Касније је одредбу мало ублажио допустивши старцима браду и бркове.

- Забранио је пушење након што је он престао да пуши како не би дошао у искушење.

- Забранио је емитовање музике с било каквог носача звука. Забрана је важила за државну телевизију и радио, као и за све јавне музичке приредбе, односно јавна окупљања. Учинио је то због, како је појаснио, заштите истинских културних вриједности. Музика је морала да се изводи уживо, а забрањен је и “плејбек”. Такође је забранио и слушање музике у аутомобилу.

- У децембру 2005. је забранио видео игре, уз напомену да су сувише насилне да би их млади Туркмени играли.

- Странцима у Туркменистану забранио је излазак у јавност након 23 сата. Наредио је и да сваки странац који жели да се вјенча Туркменком мора прије брака да уплати 50.000 долара.

- Наредио је да се затворе све болнице ван Ашгабата, уз образложење да ако су људи болесни, могу доћи у главни град. "Зашто бисмо трошили добре медицинске специјалисте на села, кад би они требало да раде у престоници?", рекао је. Вјерује се да је то учинио јер је био тешко болестан, па је желео да има све љекаре на располагању.

- Такође је наредио да се затворе све библиотеке у мањим мјестима јер "сељаци ионако не читају књиге".

- Проблем издвајања новца за пензије ријешио је тако што их је укинуо 2006. године и наредио младима да се брину о старијима. Уз то, сви који су примали пензије уназад двије године од дана доношења одлуке морали су добијени износ да врате држави.

Мислили сте да сте прочитали све? Ево нешто још мало луђе...

"Отац свих Туркмена" предложио је и изградњу нових свјетских чуда у Туркменистану. Једно такво чудо требало је да буде "Ледена палата". Обећао је да ће побједити пустињску климу тако што ће недалеко од Ашгабата, у планинама Копет-Дага, саградити ледени дворац у ком ће хиљаде туркменске дјеце учити да скијају док је напољу паклена врућина.

Друга (сулуда) идеја била је велики зоолошки врт у пустињи. Нијазов је уложио 18 милиона долара у изградњу зоолошког врта за пингвине како би, према његовим ријечима, "спасао ту животињску врсту од глобалног загријавања".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.