Шаленберг: ЕУ у приступном процесу треба да размишља геостратешки, а не бирократски

ФИРЕНЦА- Министар спољних послова Аустрије Александер Шаленберг сматра да су у овом тренутку европске интеграције изутено важне, важније можда и битније и од времена 1945. године и истиче да Европска унија у приступном процесу треба да размишља геостратешки, а не бирократски.

Шаленберг је на панелу „„Криза и промјене - Европска перспектива Западног Балкана“ конференције у Фиренци на тему ситуације у ЕУ скренуо пажњу да се на Балкану изгубило превише времена, и да то што су људи изгубили стрпљење, треба да буде аларм да се мора дјеловати.

-Сада имамо геостратешки поглед на ствари. Донијели смо одлуке које су у ЕУ до сада биле незамисливе - објаснио је он и додао да је важно за чланице и европске институције да се од тог геополитичког тренутка направи нешто трајно.

Шаленберг је истакао да је направљена грешка што се процес проширења третирао бирократским процесом, а ради се о геостратешком питању.

Подсјетио је да је геостратешки донијета одлука о пријему Грчке, Шпаније и Португала, а касније и источноевропских земаља.

-Да смо се након пада Берлинског зида опходили према источноевропским земљама као данас према Балкану питање је шта би било - указао је он.

 

Шаленберг се осврнуо и на то да ће у јуну бити разговарано о европским аспирацијама Украјинаца, додајући да разумије те тежње, али да је став Аустрије да се мора разговарати и о Западном Балкану.

-Морамо бити свјесни да Русија у том региону може да буде ометач, посебно у БиХ и другим земљама - рекао је он.

Шаленберг је подсјетио да Аустрија има снажне везе са Балканом, додајући да је „Беч други највећи српски град у Европи“.

-Морамо да радимо заједно и надам се да ћемо до јуна отворити приступне преговоре са Албанијом, Сјеверном Македонијом и решити питање визне либерализације са (самопроглашеним) Косовом, као и да ће ускоро бити додијељен статус кандидата БиХ - објаснио је он.

Што се Украјине тиче, Шаленберг је констатовао да постоје многи начини за приближавање земаља ЕУ. Према његовим ријечима, када би Украјина добила статус кандидата, зна се да се послије тога дуго ништа не би догодило, а то није геостратешки паметно рјешење.

Шаленберг истиче да се на Балкану изгубило превише времена, и да то што су људи изгубили стрпљење, треба да буде аларм да се мора дјеловати.

-Треба да размотримо све могућности које имамо. Било је много идеја у прошлости, морамо користити поново све наше фантазије. Како је могуће да у региону који је окружен ЕУ, кинеске компаније граде аутопутеве, стварају зависност, пошто управо ти аутопутеви треба да повежу регион са ЕУ - рекао је он.

Шаленберг је казао да  земље које желе да се приближе ЕУ, треба третирати као да су чланице. Указао је да је у прошлости било рјешења за многа питања и да је сада поново потребно наћи компромисе.

-Оставите бирократско размишљање по страни, пређите на геостратешко размишљање. Ми у Аустрији смо спремни да урадимо све, јер смо изложени конфликту. Осјећамо „врелину“ из непосредног сусједства и мислим да морамо да учинимо нешто - подвукао је он.

Шаленберг је, истовремено поручио да ЕУ очекује да земље западног Балкана буду свјесне да је Унија заједница вриједности.

-Захвални смо што су земље региона гласале са нама у међународним институцијама, али мора се ићи даље од тога. Морамо имати јасно опредељење и од Србије - указао је он.

На питање шта очекује од западног Балкана, указао да је регионална сарадња битна, и да је она пуно помогла источноевропским земљама у припреми за заједничко тржиште.

Истовремено је казао да ЕУ прати како се понашају земље западног Балкана у актуелној украјинској кризи, како реагују на санкције које је ЕУ усвојила.

-Знамо да је то болан процес. И Аустрија је веома зависна од руског гаса, али смо донијели одлуку да се ослободимо те зависности - објаснио је он.

Шаленберг је казао да је рат који је у току конфронтација модела живота.

-Зона рата је Европа и ми Европљани морамо знати који нам је став. Потребна је заједничка спољна политика, да имамо јединствени приступ у томе ко је пријатељ, а ко непријатељ - подвукао је Шаленберг.

Он је подијелио мишљење у вези са иницијативом Отворени Балкан са изаслаником за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком који је био модератор овог панела, да регионална сарадња мора бити инклузивна, а не екслузивна.

Шаленберг је казао да га због тога радује што је Њемачка најавила да ће наставити Берлински процес, за који је казао да га сматра неком врстом „Г7“ на Балкану. Указао је да је Јужни Тирол пола вијека био „врело питање“, а сада је модел сарадње, те да је за тако нешто потребна политичка воља.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.