САД против суда у Хагу: Разорити га циглу по циглу

ВАШИНГТОН - Амерички министар иностраних послова Марко Рубио додатно је заоштрио своју реторику против Међународног кривичног суда у Хагу.

То би за тај суд могло имати озбиљне посљедице.

У Хагу постоје два велика међународна суда која се често могу замијенити. С једне стране ту је Међународни суд правде (МСП, енглеска скраћеница ICJ) Уједињених нација, који рјешава спорове између држава и смјештен је у историјској Палати мира.

С друге стране налази се Међународни кривични суд (МКС, енглескa скраћеница ICC), који од 2002. године приводи правди појединце одговорне за ратне злочине и дјелује у знатно модернијој згради од стакла и бетона.

У њему нису заступљене све 193 чланице УН-а, него само 125 држава које су приступиле суду и признале његову надлежност. Међу земљама које нису чланице налазе се САД, Русија и Кина, као и неке државе из Азије и Сјеверне Африке.

Када је амерички министар иностраних послова Марко Рубио недавно запријетио да ће суд "раставити циглу по циглу", било је јасно да мисли на Међународни кривични суд.

Његово министарство у саопштењу је навело инструменте које САД разматра у својој кампањи против суда. Између осталог, САД би могао увести забране уласка запосленима МКС или пооштрити санкције против суда и повезаних организација.

Спомиње се чак и појачани надзор над државама "које одбијају одбацити лажни ауторитет МКС, а истовремено користе америчку помоћ".

САД је и раније више пута вршио притисак на МКС, али нови приступ привукао је пажњу стручњака за међународно право широм свијета.

САД појачава притисак на Хаг

"САД и Марко Рубио сада су у бити јавно обзнанили нешто што траје већ више од годину дана - наиме да САД дипломатским притиском и различитим средствима покушава утицати на друге државе како би промијениле своје ставове, а дјелимично и начин гласања када је ријеч о МКС", сматра Андреас Сцхüллер, замјеник водитеља програма за међународне злочине и правну одговорност при Европском центру за уставна и људска права (ЕЦЦХР) у Берлину.

"Чињеница да се то сада проглашава кампањом додатно показује да је ријеч о стратешки промишљеном приступу, да је обухват шири те да се и друге државе које нису чланице МКС-а настоји укључити како би вршиле притисак", рекао је Сцхüллер у разговору за ДW.

САД није земља чланица Међународног кривичног суда, па се дјела почињена на његовој територији не могу процесуирати у Хагу.

Међутим, МКС је надлежан када се некоме на терет стављају злочини почињени на подручју неке државе чланице. На тој основи издати су, на примјер, налози за хапшење руског предсједника Владимира Путина и израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.

Постојање МКС може се објаснити лекцијама из историје. Након Другог свјетског рата Нирнбершки процеси против дијела нацистичког руководства представљали су својеврсно рођење међународног кривичног права.

Када су 1990-их, након рата у бившој Југославији и геноцида у Руанди, успостављени трибунали за ратне злочине, све више је јачао позив за стварање сталне институције.

Према ријечима Каија Амбоса, стручњака за међународно право са Универзитета у Гетингену, ријеч је о "темељном питању преузимања одговорности", било да се ради о Украјини, Ирану или Гази.

"Не може бити прихватљиво да се такви тешки злочини почине, без обзира на сукоб, а да главни одговорни, прије свега шефови држава и друге водеће особе, остану некажњени. Једноставно се ништа не догађа. То је неприхватљиво за жртве, али заправо и за све нас", рекао је Амбос.

Требају ли амерички држављани сјести на оптуженичку клупу?

У кратком видео обраћању Марко Рубио изјавио је да суд угрожава цјелокупан правни систем САД-а:

"Службеници граничне заштите који из наше земље уклањају насилне криминалце. Амерички маринци који ризикују своје животе у одбрани наше земље. (...) Ако останемо пасивни, сви би они били препуштени на милост и немилост страним судијама удаљеним хиљадама километара", рекао је амерички државни секретар.

Пред Међународним кривичним судом тренутно се не води ниједан поступак против америчких држављана. Активности граничних службеника ИЦЕ углавном се одвијају унутар САД-а, гдје МКС ионако нема надлежност.

Другачија је ситуација када је ријеч о циљаним ликвидацијама наводних кријумчара дроге на Карибима. Бивши главни тужилац МКС Луис Морено Оцампо још је у новембру оцијенио да би се могло радити о могућем злочину против човјечности.

Како се суд може одупријети притиску?

Каи Амбос сада страхује да би се такозвани "ублажавајући ефекат" могао додатно појачати, односно да би, на примјер, тужиоци Међународног кривичног суда могли показивати већу попустљивост према америчким осумњиченицима.

"Имамо и проблем претјераног поштовања санкција (овер-цомплианце), па тако и компаније изван САД-а кажу: више не сарађујемо с том институцијом јер би то могло угрозити наше пословање у Америци."

Још прошле године америчко Министарство иностраних послова увело је низ санкција против МКС и појединих судија.

Као одговор на то, суд је додатно смањио своју зависност од САД-а те је, на примјер, канцеларијске апликације компаније Мицрософт замијенио њемачким опен-соурце производом.

Стручњак ЕЦЦХР-а сматра да државе чланице имају бројне могућности за пружање подршке суду.

"Ако се средње велике силе и мање државе удруже против САД-а те постану ослонац међународним институцијама и пруже отпор, то је најважније."

Европска унија стала је уз МКС одмах након Рубиових пријетњи. Подршку суду дао је и њемачки министар иностраних послова Јохан Вадефул, који је поручио да тај суд свијет чини "сигурнијим и праведнијим".

Занимљиво је да је 2022. године, у свјетлу руске свеобухватне инвазије на Украјину, слично стајалиште заузео и амерички Сенат.

У резолуцији је МКС описан као "међународни трибунал који жели одржати владавину права", а истраге против Русије биле су поздрављене.

Један од супокровитеља текста, који је предложио недавно преминули републикански сенатор Линдзи Грејем, био је управо данашњи амерички државни секретар Марко Рубио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.