САД: Демократе траже правог Обаму

У изборном штабу Барака Обаме влада општа узбуна због процјена да је ситуација крајње озбиљно послије разочаравајућег учинка у дебати са Митом Ромнијем.

Тим поводом, из предсједниковог окружења већ стижу и сигнали о грчевитим настојањима да се у завршни финиш предизборне кампање што пре врати онај "стари Обама".

Што ће рећи, онај из другог полугођа изборне 2008, кад је изненадио елиминацијом Хилари Клинтон за предсједничку номинацију, да би потом – исто тако ефектно и ефикасно – демолирао на изборима републиканског кандидата, фаворизованог сенатора Џона Мекејна, и ушао у историју као први Афроамериканац на челу САД.

Истовремено, поставља се питање како је, уопште, дошло до садашњег преокрета? Шта се то сад изненада догодило и промјенило да Бараку Обами – доскорашњем великом фавориту предстојећих избора – послије само 90 минута сучељавања са скоро отписаним Митом Ромнијем почну сад да пишу политичке некрологе чак и они који су прије тога увелико предвиђали још један његов мандат у Белој кући?

"Преко ноћи се поставило озбиљно питање да ли је први мандат Обама провео у познатом мјехуру Беле куће, који га је штитио свођењем на минимум могуће конфронтације са скептичном јавношћу. Његовим људима предстоји сад тежак задатак проналажења лијека за предсједниково неубједљиво понашање у Денверу, које је дошло као посљедица тог његовог ослањања на селективни круг својих "медијских обожавалаца". Умјесто да, сходно уобичајеној пракси, бар једном недјељно улази у ризик конференција за штампу са извјештачима из Биеле куће", констатовано је, тим поводом национални ПБС радио. Уз пратеће, индикативно подсјећање на такође минималан број Обаминих контаката, у посљедњих вријеме, са кључним конгресменима и сенаторима.

У међувремену, стижу информације о иницијативи из неколико демократских упоршта широм САД, упућеној Конгресу, за хитним усвајањем уставног амандману којим би се убудуће повећао са два на три број предсједничких мандата шефа државе. За тако значајну промјену овог уставног постулата, међутим, предвишена је веома компликована и дуготрајна законска процедура, која би, евентуално, могла да се покрене тек послије божићњих и новогодишњих празника и окупљања Представничког дома и Сената у новом сазиву.

Како су објаснили предлагачи, у позадини њихове инцијативе налази се план да – послије добијања зеленог свијетла Конгреса – на изборима 2016. кандидују за предсједника Била Клинтона, који је ту дужност успјешно обављао у два мандата, послије изборних побједа 1992. и 1996. године. Клинтон се, иначе (и поред неких приватних скандала, које му није опростила пуританска јавност) сматра једним од најуспјешних америчких предсједника послије другог свјетског рата, захваљујући економском препороду који је иницирао током своја два узастопна мандата (поред осталог, са билансом од 18 милиона новоотворених радних мјеста, остављених у наслијеђе Џорџу Бушу јуниору, 2001. године).

Поред предсједника државе, иначе, пунољетни Американци бираће 6. новембра свих 435 конгресмена из Представничког дома (мандат двије године), трећину од стотину сенатора (шестогодишњи мандат), као и 13 гувернера из 50 савезних држава (на пет година).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.