Руте: Русија и даље главна пријетња НАТО-у, Алијанса пролази кроз промјене“

БУКУРЕШТ - Генерални секретар НАТО-а Марко Руте изјавио је данас на самиту Букурештанске деветорке (Б9) у главном граду Румуније да је Русија и даље главна пријетња НАТО-у и позвао савезнике да наставе јачање одбране, посебно на источном крилу Алијансе.

Он је поручио да НАТО пролази кроз промјене које би подразумијевале да европске чланице преузму више одговорности.

„Русија остаје директна пријетња НАТО-у. Морамо да учинимо све да заштитимо чланице, а јача Украјина данас значи безбједнију Европу сутра“, нагласио је генерални секретар НАТО-а, додајући да Украјина мора да има довољно средстава да остане у борби, преноси румунски портал Диги24.

Он је навео да су лидери НАТО-а у Паризу већ разговарали о могућем оквиру мировног споразума и оцијенио да је већ „договорено 90 до 95 одсто“ могућег текста, док је одлука о евентуалном прекиду ватре на Украјини.

Што се тиче даљих корака у вези са могућим мировним процесом, Руте је поручио да је одговорност сада на Москви и да Русија мора да покаже спремност за наредне потезе.

„За сада је лопта на страни Путина. Он мора да повуче сљедећи потез“, изјавио је генерални секретар НАТО-а.

Говорећи о НАТО-у, Руте је навео да Алијанса пролази кроз трансформацију у условима глобалних тензија и да концепт „НАТО 3.0“ подразумијева јачи савез уз веће европско преузимање одговорности.

Руте је појаснио да „НАТО 3.0“ значи снажнији НАТО у сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, како у нуклеарном, тако и у конвенционалном смислу, уз већи допринос европских савезника.

„Договорили смо се да идемо ка издвајањима за одбрану од 5 одсто БДП-а. Неке земље су већ прешле тај праг, друге му се приближавају, али морамо да будемо искрени да и унутар НАТО-а постоје наше унутрашње дискусије“, рекао је Руте, преноси румунски Еуронеwс.

Он је потврдио да у Вашингтону постоје одређена незадовољства у вези са ангажманом савезника у актуелним кризама, укључујући и сукоб са Ираном, али је оцијенио да су поруке САД јасно схваћене међу чланицама.

„Видимо значајан пораст испуњавања преузетих обавеза. То се види и у Румунији, гдје смо јуче видјели америчке авионе како допуњују гориво“, рекао је Руте.

Говорећи о безбједности поморског саобраћаја и на Блиском истоку, Руте је навео да се у области Ормуског мореуза спроводе међународне операције, укључујући француско-британске иницијативе за уклањање мина.

Руте је поновио да „нема НАТО-а без Сједињених Америчких Држава“ и истакао важност трансатлантске везе, али и јачања европских капацитета.

Раније данас, лидери окупљени на самиту Б9 усвојили су заједничку декларацију у којој су оцијенили да Русија остаје најзначајнија и дугорочна пријетња безбједности НАТО-а, уз поруку о потреби за јачањем одбране источног крила Алијансе и наставком подршке Украјини.

Међу учесницима самита у Букурешту били су генерални секретар НАТО Марко Руте, као и предсједници Румуније, Пољске, Литваније, Естоније, Чешке Републике, Летоније, Словачке, Финске, Данске.

Учествовали су и високи представници САД, Шведске, Норвешке, Исланда и Мађарске.

Самиту је присуствовао и украјински предсједник Володимир Зеленски.

Руте: Русија и даље главна пријетња НАТО-у, Алијанса пролази кроз промјене“

БУКУРЕШТ, 13. маја (Танјуг) – Генерални секретар НАТО-а Марко Руте изјавио је данас на самиту Букурештанске деветорке (Б9) у главном граду Румуније да је Русија и даље главна пријетња НАТО-у и позвао савезнике да наставе јачање одбране, посебно на источном крилу Алијансе.

Он је поручио да НАТО пролази кроз промјене које би подразумијевале да европске чланице преузму више одговорности.

„Русија остаје директна пријетња НАТО-у. Морамо да учинимо све да заштитимо чланице, а јача Украјина данас значи безбједнију Европу сутра“, нагласио је генерални секретар НАТО-а, додајући да Украјина мора да има довољно средстава да остане у борби, преноси румунски портал Диги24.

Он је навео да су лидери НАТО-а у Паризу већ разговарали о могућем оквиру мировног споразума и оцијенио да је већ „договорено 90 до 95 одсто“ могућег текста, док је одлука о евентуалном прекиду ватре на Украјини.

Што се тиче даљих корака у вези са могућим мировним процесом, Руте је поручио да је одговорност сада на Москви и да Русија мора да покаже спремност за наредне потезе.

„За сада је лопта на страни Путина. Он мора да повуче сљедећи потез“, изјавио је генерални секретар НАТО-а.

Говорећи о НАТО-у, Руте је навео да Алијанса пролази кроз трансформацију у условима глобалних тензија и да концепт „НАТО 3.0“ подразумијева јачи савез уз веће европско преузимање одговорности.

Руте је појаснио да „НАТО 3.0“ значи снажнији НАТО у сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, како у нуклеарном, тако и у конвенционалном смислу, уз већи допринос европских савезника.

„Договорили смо се да идемо ка издвајањима за одбрану од 5 одсто БДП-а. Неке земље су већ прешле тај праг, друге му се приближавају, али морамо да будемо искрени да и унутар НАТО-а постоје наше унутрашње дискусије“, рекао је Руте, преноси румунски Еуронеwс.

Он је потврдио да у Вашингтону постоје одређена незадовољства у вези са ангажманом савезника у актуелним кризама, укључујући и сукоб са Ираном, али је оцијенио да су поруке САД јасно схваћене међу чланицама.

„Видимо значајан пораст испуњавања преузетих обавеза. То се види и у Румунији, гдје смо јуче видјели америчке авионе како допуњују гориво“, рекао је Руте.

Говорећи о безбједности поморског саобраћаја и на Блиском истоку, Руте је навео да се у области Ормуског мореуза спроводе међународне операције, укључујући француско-британске иницијативе за уклањање мина.

Руте је поновио да „нема НАТО-а без Сједињених Америчких Држава“ и истакао важност трансатлантске везе, али и јачања европских капацитета.

Раније данас, лидери окупљени на самиту Б9 усвојили су заједничку декларацију у којој су оцијенили да Русија остаје најзначајнија и дугорочна пријетња безбједности НАТО-а, уз поруку о потреби за јачањем одбране источног крила Алијансе и наставком подршке Украјини.

Међу учесницима самита у Букурешту били су генерални секретар НАТО Марко Руте, као и предсједници Румуније, Пољске, Литваније, Естоније, Чешке Републике, Летоније, Словачке, Финске, Данске.

Учествовали су и високи представници САД, Шведске, Норвешке, Исланда и Мађарске.

Самиту је присуствовао и украјински предсједник Володимир Зеленски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.