Русија тестира "оружје судњег дана": Хабаровск и Посејдон плаше Запад

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Русија тестира "оружје судњег дана" Фото: Скриншот/X | Русија тестира "оружје судњег дана"

СЕВЕРОДИНСК - Није било никакве помпе када је најновија руска подморница прошле недјеље по први пут испловила из луке.

Али док је пловило, познато као Хабаровск, напуштало лучки град Северодвинск ради тестирања у Белом мору, пажљиво су га посматрали аналитичари, а без сумње и стране обавјештајне службе.

Ријеч је о импресивној подморници од 10.000 тона, намјенски је направљена да носи до шест комада најновијег оружја судњег дана руског предсједника Владимира Путина - нуклеарни торпедо Посејдон, пише британски "Телеграф".

Према извјештајима руских медија, ови аутономни уређаји на сопствени нуклеарни погон могу бити лансирани на мору прије него што тихо отпутују до циља и детонирају своју бојеву главу под водом, изазивајући разорну експлозију и потенцијално знатни цунами на непријатељској обали.

Вјерује се да имају домет већи од 9.600 километара, што значи да могу провести дуге периоде на мору и способност да зароне до дубине око 1.000 метара.

Позив Путину да употреби Посејдон против Британије

Последњих дана, пропагандисти из Москве позивали су Путина да употреби Посејдон против Британије у знак одмазде за њену одлуку да Украјини испоручи дронове који су коришћени за ударе дубоко на територији Русије.

- Дајте Британцима три дана да науче да дишу под водом, а затим их ударите Посејдоном - рекао је Владимир Соловјов, водитељ на државној телевизији.

Ови изливи бијеса, који су се поклопили са тестирањима подморнице Хабаровск, праћени су злослутном изјавом руске амбасаде да што више помоћи Лондон пружи Кијеву, "то ће већу цијену платити".

Британски премијер Енди Бернам, одбацио је ово упозорење и инсистирао на томе да Британија није "пријатељ само када је лијепо вријеме".

Реторика, застрашивање и стварна пријетња

И иако Посејдон дјелује као опасно и кредибилно оружје, стручњаци кажу да постоје мале шансе да га Москва икада употреби у стварном сукобу.

"Морате се запитати коме се Руси уопште обраћају оваквим изјавама", каже др Ричард Коноли, стручњак за руску одбрамбену политику и сарадник у војном истраживачком центру RUSI.

 

- Посејдон је оно што би се могло назвати специјализованом, 'бутик' способношћу. Не производе га у великим количинама и дизајниран је за најгори могући сценарио. Ако би урадили оно што предлажу руски ТВ водитељи, суочили би се са одмаздом британског нуклеарног система одвраћања Тридент - каже Коноли.

- Тако да то неће урадити, јер знају да би платили високу цијену - закључује он.

Шта је онда, осим чисте галамџијске реторике, поента Путиновог подводног оружја за масовно уништење?

Од совјетског концепта до руског оружја будућности

Поријекло Посејдона сеже још педесетих година прошлог вијека, када су војни научници Совјетског Савеза тражили нове начине да заобиђу америчку одбрану.

Био је дизајниран да пренесе хидрогенску бомбу до локације близу америчке обале, а затим је детонира и створи цунами који би могао да збрише читаве градове или поморске базе.

Совјетски планери су на крају одбацили ту идеју јер је била непрактична, док су војни команданти сумњали да би уопште могли да се приближе америчкој обали довољно близу да је употребе. У то вријеме није било могуће смјестити нуклеарни реактор у торпедо, што је његов домет ограничавало на свега 20 до 30 миља.

 

 

Међутим, до раних двијехиљадитих, руски званичници су поново активирали овај концепт због забринутости да САД развијају системе противбалистичке ракетне одбране који пријете да њихове интерконтиненталне балистичке ракете учине застарјелим.

Као одговор на то, Руси су развили Посејдон и крстарећу ракету на нуклеарни погон познату као "Скајфол", дизајнирану да лети преко Јужног пола како би избјегла америчку ракетну одбрану, како би осигурали да увијек могу узвратити удар.

Русија је до сада најавила планове за набавку најмање 30 торпеда Посејдон и четири подморнице које би их носиле, иако се вјерује да је градња започета само за Хабаровск.

Друга, старија подморница, Белгород, такође је посебно модификована за ношење овог оружја, које је у НАТО-у означено као "Кањон".

"Одлично оружје за први удар"

У теорији, ова непримјетна пловила могла би да лансирају Посејдон на отвореном мору, а затим би дрон-ракета полако и аутономно навигирала до унапријед програмиране мете.

Његов нуклеарни погон значи да може прећи готово било коју удаљеност и да га Хабаровск може испалити недјељама унапријед, каже Вилијам Алберк, бивши званичник за контролу наоружања у НАТО-у и влади САД.

 

 

"Ова ствар би могла непримјетно да вреба, а затим да удари као изузетно прецизно оружје за други удар", додаје он. "У исто вријеме, то је и одлично оружје за први удар, јер на њега практично могу ставити бојеву главу било које величине".

Психолошки притисак и технички недостаци

Највјероватније мете биле би америчке, британске или француске подморничке базе. Али торпеда Посејдон нису само балистичка оружја. Она су такође дипломатска и психолошка средства којима Владимир Путин уцјењује Запад.

- Ради се о одвајању САД од њених европских савезника. Рано у кризи, Руси би могли да их лансирају и кажу: 'Сада су у води и ако се САД умијешају у сукоб, погодићемо ваше подморничке базе - каже Алберк.

- Ако би Русија запријетила да ће погодити наше подморничке базе, могли бисте једноставно послати подморнице на отворено море. Тада би порука била: 'У реду, погодићете нашу територију? То ће се сматрати првим ударом и у одговор ћемо вас уништити.' Тако да бисте врло лако могли да разоткријете њихов блеф - наставља он.

- То би такође била "изузетно ризична стратегија" за Москву јер би лансирање Посејдона, чак и само да вреба у води, представљало први удар према Члану 51 Повеље УН - додаје Алберк.

Колико је Посејдон заиста ефикасан?

Међу стручњацима такође постоји дебата о томе колико је Посејдон заправо ефикасан.

Нуклеарна крстарећа ракета "Скајфол" коју је Путин представио, а коју су посматрачи прозвали "летећи Чернобиљ", показала се лаком за откривање због топлотних сигнала и трага радијације који оставља њен незаштићени реактор.

Оно што није јасно, каже Алберк, јесте да ли Посејдон пати од истих недостатака.

При већим брзинама, поремећај који изазива у води био би детектабилан путем НАТО сонарних система, као и противподморничких фрегата, самих подморница и авиона, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.

Најновије вијести из рубрике