Русија показала зубе и потврдила статус глобалне силе

За само неколико дана изненадне дипломатије, Владимир Путин је оживио успомене на период за који су многи мислили да је давно прошао, у вријеме када се Москва и Вашингтон боре за утицај

За само неколико дана изненадне дипломатије, Владимир Путин је оживио успомене на период за који су многи мислили да је давно прошао, у вријеме када се Москва и Вашингтон боре за утицај.

Шта год да се догоди с приједлогом да се сиријско хемијско оружје стави под међународну контролу, Русија је, барем засад, поново испливала као централни играч на Блиском истоку. Она се у овом случају доказује као играч који не одустаје лако од својих савезника.

То је значајно у регији гдје је америчко изненадно одсутајање од свргнутог египатског лидера Хосније Мубарака прије двије године постало кључни моменат, скрећући пажњу многих ауторитативних лидера на некада дуготрајну природу америчке подршке.

За разлику од њих, Путин је изазвао љутњу тако што је остао на страни свог сиријског савезника и јавно је тврдио да нема довољно доказа да је Дамаск употријебио хемијско оружје 21. аугуста и чак је наговијестио да би некако помогао Асаду у случају војног удара.

Начин на који ће се догађаји у коначници одиграти такође ће утицати на Иран, чији лидери гледају како сат откуцава за још један могући обрачун, који ће бити због њиховог нуклеарног програма.

- Оно што се поручи Сирији, Иран ће пажљиво примити - рекао је израелски премијер Бењамин Нетањаху, који је вршио притисак на свијет да присили Иран да напусти своје нуклеарне амбиције прије него што направи оружје, што Техеран категорички негира.

Могуће је да ће доћи до већих компликација када је у питању разоружавање Сирије. Због тога што се има мало повјерења у ту државу, потврда би могле бити проблем који ће се одуговлачити, а неки ће засигурно сумњати да је Сирија ставила сав арсенал хемијског оружја под међународну контролу.

Безбједност инспектора би такође могло бити проблем зато што се вјерује да су складишта хемијског оружја распоређена по цијелој земљи која је непредвидива ратна зона.

Међутим, импресивна ствар се већ догодила: обустава, барем засад, онога што је изгледало као припрема за америчку војну операцију коју домаћа и свјетска јавност није жељела и што би било на самом рубу кршења међународног закона.

Чак је админстрација предсједника Барака Обаме била неодлучна у вези с загонетним сценариом за који су званичници тврдили да је напад од кључне важности, али су такођер објашњавали да он не смије промијенити ток сиријског рата - не исказујући претјерану жељу да изаберу између дискредитованог диктатора и побуњеничког покрета којим доминирају џихадистички елементи који мрзе запад.

Да је попуштање како би се очувао образ могло бити идеја Кремља само је додатна иронија у ономе што је била посљедња тактичка побједа у глобалној стратешкој дипломатији.

Лидер Кремља, који се сматра срчаним утилитаристом, себичњаком и повремено бруталним, могао би пронаћи нове савезнике мирним резолуцијама и вјештом реалполитиком.

- Чини се да је Путин спасио Обаму од потенцијалног понижења. То је велика међународна геостратешка побједа за Путина. Русија је сада равноправна сила на Блиском истоку - рекао је Леон Арон, стручњак за руску политику.

Путин је био домаћин самита Групе 20 прошле седмице на којем су тестирани односи САД-а и Русије и дошло је до затезања тензија због питања вођења спољне политике.

- Радимо на неким питањима, али се око неких и споримо. Људи смо. Некад један од нас надвлада. Међутим, желио бих још једном поновити да свјетски заједнички интереси формирају добру базу за проналажење заједничког рјешења за наше проблеме - коментарисао је Путин Обаму у интервјуу за АП.

Руски приједлог за Сирију био би преокрет за земљу коју је САД постепено засјенила у регији након 1973. године у рату на Блиском истоку, након што је египатски предсједник Анвар Садат протјерао совјетске савезнике, склопио мир с Израелом и склопио стратешки савез с Вашингтоном.

Тренутни руски интереси у регији су и политички и стратешки. Москва се дуго времена покушава позиционирати као сила за рјешавање израелско-палестинског спора, а више пута је и безуспјешно позвала на мировну конференцију на Блиском истоку.

Такође има снажне интересе у рјешавању сукоба због иранског нуклеарног програма, који је комплексан: Док Русија наводно вјерује да је иранско посједовање нулеарног оружја могло бити дестабилизирајуће за регију, такође је заинтерисана за пословну сарадњу у нуклеарној сфери с Ираном и цијелом регијом уопште.

Георги Мирски, стручњак за блискоисточну дипломатију, написао је на блогу да руска иницијатива "може бити названа јединим веома паметним и корисним кораком руске дипломатије" када се ради о Сирији.

Неки кажу да је Путин само узео шансу која му се понудила у идеалном низу околности које би тешко било имитирати у другим ситуацијама: Русија је Асадов једини савезник поред Ирана, што Путину даје моћ и има поморску базу у сиријскј луци Тартус.

- Сирија је једина земља у региону у којој Русија може играти такву улогу - рекао је Ежен Роган, стручњак с Универзитета у Оксфорду.

Неочекивани исход могао би бити у ономе што Роган назива "мањим опуштањем затегнутости између Путина и Обаме", сугеришући да би амерички предсједник могао бити шутљиво захвалан за помоћ.

Сирија такође има разлоге да буде позитивна: Асад нема прихватљиву могућност за употребу хемијског оружја у ближој будућности тако да ће одустајањем од њега доживјети још један дан на власти.

Иран, који цијелу ситуацију посматра са стране, мора процијенити вјеродостојност САД-а у намјери да користе сва средства, укључујући и силу, како би спријечили нуклеарно наоружавање.

Израел је био веома тјескобан ове седмице око онога што би иранске муле могле закључити.

- Можемо пуно тога научити из Обамиог оклијевања и слабости. То је порука Ирану и Сјеверној Кореји да савезници САД-е не могу вјеровати својим америчким пријатељима и да њихови непријатељи могу радити шта год желе - рекао је бивши израелски амбасадор у УН-у Дени Гилерман.

Гилерман је рекао да је Обама "успио да нас врати у вријеме када су свијетом владале двије силе".

Многи се не би сложили. Раст моћи Кине и Индије, као и Бразила и Јужне Африке, али и континуирани напори у европским интеграцијама и хаос глобализације стварају слику да је свијет постао мултиполаран у 21. вијеку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.