Руси браћа и по оружју

Москва, Београд -- Послије више година млаких контаката Србија направила заокрет у војној сарадњи са Русијом. Москва може да помогне у пласману српског оружја на страна тржишта.

Изуградња нове фабрике сложених борбених система и руска помоћ у продаји производа српске војне индустрије знак је промјене односа Србије и Русије.

Послије више година углавном формалних контаката, нови вјетар са истока могао би Србији да донесе бољи међународни положај, више пара од домаћег оружја и муниције, али и савремена средства која недостају војсци Србије.

Први знак чвршће сарадње двију земаља стићи ће - са неба. На војни аеродром Батајница већ за који дан слетиће руска акро-група „Стрижи”, која ће бити главна звјезда предстојећег аеро-митинга који се одржава поводом стогодишњице српског војног ваздухопловства. Њу чини пет авиона „миг 29”, какве у свом саставу има и ваздухопловство Војске Србије. Коначна потврда да ће Руси у својим авионима доћи у Србију стигла је током посјете првог потпредсједника Владе и министра одбране Александра Вучића Москви.

Ова посјета, између осталог, најавила је и прекомпоновање односа у области одбране двију земаља. Вучић је од руских колега добио снажна увјеравања да ће Русија помоћи Србији у области намјенске индустрије. То се прије свега односи на пласирање српских производа на тржишта која сада нису доступна.

Кључну улогу би ту могла да одигра компанија „Рособоронекспорт” која извози руско оружје и која би могла да погура и српску робу. Ријеч је о снажној фирми, са јаким међународним везама, која је редовни гост на сајмовима наоружања на свим меридијанима. У вези са тим је и најава изградње нове фабрике војне технике, по угледу на некадашњи „Ђуро Ђаковић” из Славонског Брода, која је била лидер у производњи тенкова.

То је и дало повода за спекулације у Београду и у Москви да би плодови љубави Русије и Србије могла да буду оклопна возила, која би потом била продавана трећим земљама. Како „маћушка”, међутим, прави тенкове који су у самом свјетском врху, мало је вјероватно да би Србија могла ту да нађе своје мјесто.

Да би Србија могла да има користи од јачања сарадње са Русијом, али и да је још рано за прогнозе о њеном обиму, сматра војни аналитичар Александар Радић.

“Капацитет овог приближавања видеће се када буду јаснији правци спољне политике нове владе. Рационално је искористити руску подршку, али је и питање колико смо ми способни да се наметнемо. Јачање односа је важно и због руске технике коју користи наша војска. То је нама потребно и добро је што ћемо приликом набавке имати могућност да бирамо између робе најбољих произвођача и са истока и са запада”, сматра Радић.

Од опреме „зделане в СССР” Србија данас користи ловачке авионе „миг 21” и „миг 29”, који су од 2006. до 2008. године ремонтовани у руским фабрикама. Како су ове летјелице, међутим, на ивици технолошког живота, рука са истока могла би да буде пресудна за будућу одбрану неба. На руској техници заснива се и комплетан систем противваздушне одбране земље, јер су ракетни системи „нева” и „куб” такође њихов производ.

Да би куповина руских авиона за Војску Србије могла да буде тек један од резултата заокрета у односима двију земаља сматра и професор Факултета политичких наука Предраг Симић. Чвршћа сарадња са Московом у свим областима, па и на плану оружја, њега не изненађује.

“То је јасно наговештено у кампањи пред изборе. Приближавање Москви не мора априори да значи и удаљавање од ЕУ, али је чињеница да је у порасту број грађана Србије који не гледају благонаклоно према Бриселу. Русија је, са друге стране, велико тржиште које би могло да да ветар у леђа и домаћој одбрамбеној индустрији”, подсећа Симић.

Симић напомиње да ће и на ово питање утицати будућност Косова - мјесто гдје се сударају интереси Русије и САД.

“Није спорно да нам је у сваком погледу, па и војном, потребан савезник са дубоким џепом. А то углавном није добро “, закључује Симић.

Да је новац потребан, ипак, потврђује процјена да је за модернизацију машина и опреме шест фабрика намјенске индустрије у Србији потребно око 100 милиона евра. Тек тада би се могло да ући у озбиљнију утакмицу производње оружја и муниције са страним фабрикама.

“Ефекти те инвестиције осетили би се веома брзо, јер је реч о фабрикама које 95 одсто производа извозе, а неупоредиво мање увозе сировине. Просечна старост машина у „Застава оружју” је 39 година и зато је тешко пратити конкуренцију која ради на најсавременијој опреми”, каже Раде Громовић, директор предузећа „Застава оружје” из Крагујевца.

Громовић напомиње да фабрике не могу саме да обезбједе инвестиције, већ им је неопходна помоћ државе. Фабрике „Слобода”, „Крушик”, „Младост Лучани”, „Прва искра” и „Први партизан” из Ужица, уз „Застава оружје”, једино тако могу да размишљају о повећању производње.

Није тајна да минулих година између министарстава одбране Русије и Србије није било запажене сарадње. Због тих „прохладних” односа са Москвом српска војска, тако, мјесецима није могла да добије резервне гуме за своје „мигове”. У Москви су, наиме, Драгана Шутановца доживљавали као министра који жели да Србију што више приближи NATO.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.