Румунија тражи враћање злата из Русије

БУКУРЕШТ, 19. октобра (Танјуг) – Савјетник гувернера Народне банке Румуније Кристијан Паунеску поново је покренуо питање враћања румунског злата, које је прије скоро сто година предато Русији на чување, додајући да је то морална обавеза Румуна, преносе данас медији у тој земљи.

Вриједност 90 тона злата данас износи осам милијарди евра, преноси сајт Диги24.ро.

Како се наводи, покушани су сви начини преговора, али су бивши Совјетски Савез и касније Русија игнорисали овај дуг.

Румунија је 1916. године, неколико мјесеци након уласка у Први свјетски рат на страни савезника — Русије, Француске и Велике Британије — била на ивици колапса.

Њемачке трупе, уз помоћ Аустроугарске, Османлија и бугарских савезника, окупирале су Букурешт, а румунска влада, краљевска породица и друге државне институције повукле су се на исток, у град Јаши.

Званичници су одлучили да националне вриједности морају бити послате ван граница земље, па су са царском Русијом потписали споразум о пребацивању 91,5 тона злата из националних резерви, као и културних артефаката и краљевског накита, који би били чувани у Русији.

Злато, међутим, никада није враћено и остало је у руским трезорима током периода комунизма и Хладног рата.

– За нас је питање враћања злата морална дужност према прецима и будућим генерацијама. Ми то нисмо заборавили и нисмо одустали од борбе да га вратимо – казао је Паунеску.

Он је додао да су током година Руси проналазили различите изговоре или објашњења, али ниједна од тих тврдњи, према његовим ријечима, није имала чињеничну ни правну основу.

Русија и Румунија су 2003. потписале споразум који је довео до формирања комисије с циљем испитивања овог проблема.

Паунеску је објаснио да су руски стручњаци потврдили аутентичност споразума старог један вијек о предаји румунског злата на чување, али су навели да морају да провјере сличне оригинале на руској страни.

У међувремену је дошло до руског напада на Украјину 2022. године, па су преговори са Русијом сада поново на чекању.

Неки Румуни, међутим, настављају да инсистирају на овом питању, па је конзервативни посланик у Европском парламенту, Еуген Томак, поднио прошле године захтјев у Европском парламенту којим се од Русије тражи да врати злато.

Захтјев је усвојен уз подршку свих партија, наводи Диги24.

За сада, међутим, није сасвим јасно како би се даље могло поступати по овом питању, а једна од опција које се помињу јесте коришћење замрзнутих руских средстава у Европи након рата у Украјини.

Владе земаља су до сада користиле само приход од камата на та средства како би помогле Кијеву.

Паунеску је указао да би коришћење ових средстава на неки начин могло бити опција за враћање румунског богатства.

Посланик Европског парламента Томак казао је да, иако то остаје једна могућност, Румунија мора бити спремна да настави дијалог са Русијом о враћању злата.

Румунско министарство спољних послова саопштило је тим поводом да Румунија настоји да ријеши питање златних резерви које се налазе у Москви путем постојећих механизама, што значи и наставак рада комисије која се тим питањем бавила од 2003. године.

Намјера румунске стране јесте да се састанци комисије, која није завршила свој посао, наставе када то дозволи политичка ситуација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.