Рудари мршави и необријани пјевали химну

СAНТЈAГО - Снимак чилеанских рудара заробљених дубоко под земљом, емитован на државној телевизији, омогућио је увид у њихово стање и услове у руднику.

Рудари, њих 33, налазе се у склоништу, скоро 700 метара под земљом у руднику бакра и злата у пустињи Aтакама на сјеверу Чилеа већ три седмице.

На снимку приказаном у четвртак увече виде се рудари без кошуља, како сједе или стоје, ознојени, мршави и необријани, са натеченим очима.

Један од рудара повео је у обилазак њиховог склоништа и показао мјесто на коме се окупљају.

У једном тренутку рудари су руку под руку пјевали државну химну Чилеа и узвикивали "Живио Чиле, живјели рудари".

Снимак је начињен камером коју су власти спустиле кроз отвор који се користи за комуникацију. Други отвор се користи за допремање хране, а трећи обезбјеђује проток ваздуха.

Рудари имају контакт са свијетом од прошле недјеље, када су спасиоци тек из осмог покушаја успјели да прокопају уску рупу до њиховог скровишта, дубоко испод земље.

Рударима је речено да ће можда морати да чекају до Божића прије него што буду избављени.

Очекује се допремање специјалне бушилице која ће прокопавати тунел како би рудари изашли на сигурно, али то би могло да потраје мјесецима.

Према изјави министра здравља Чилеа Хаимеа Маналића спасиоци ће настојати да одрже здравље рудара, а подучаваће их како да не добију на тежини, с обзиром на то да ће морати да се провуку кроз тунел који ће бити дугачак 688 метара, а широк само 66 центиметара. Уз то, мораће да буде мјеста и за корпу којом ће рудари бити извлачени.

Маналић је рекао да рудари добијају храну у виду пића налик млијеку, обогаћеног калоријама и протеинима, са укусом који подсјећа на чоколаду са ванилом. Ускоро ће им бити достављени лијекови против депресије, а родбина им упућује поруке охрабрења.

Према министровим ријечима, рудари су доброг здравља што је утврђено на основу информација које су слали на површину, а сада је потребно утврдити безбједну зону унутар рудника по којој ће заробљени људи моћи да се крећу и обављају животне активности.

Прије него што су спасиоци прокопали рупу, рудари су се подвргли строгој дисциплини и током 17 дана су живјели на двије кашичице туњевине, на гутљају млијека, те по залогају крекера и брескве дневно.

Њихове резерве у склоништу у које су успјели да уђу док се окно урушавало, биле су довољне за још само два дана.

Свјетлост

Рудари су сачували свјетиљке на шљемовима - њихов једини извор свјетлости у тмини, ако се изузму машине чија употреба загађује ваздух под земљом. У једном тренутку су употријебили булдожер да дођу до природног изворишта воде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.