Робија за крадљивце беба

Буенос Ајрес - Бивши аргентински диктатор, 86-годишњи Хорхе Рафаел Видела, осуђен је на 50 година затвора, а посљедњи аргентински диктатор 84-годишњи Рејналдо Бињоне добио је 15 година затвора, због учешћа у киднаповању беба од љевичарских активиста за вријеме диктатуре од 1976. до 1983. године.

Они су осуђени због спровођења систематског плана да се краду бебе од затвореника који су киднаповани, стављани под тортуру и били убијани током владавине војне хунте и њеног обрачунавања са љевичарским дисидентима, прије скоро три деценије, јавио је АП.

Видела и други аргентински војни и полицијски функционери су у том периоду били одлучни у намјери да уклоне било какве трагове постојања оружаних љевичарских покрета, за које су сматрали да су опасност по будућност земље, навео је АП.

Видели је суђено заједно са посљедњим аргентинским диктатором Бињонеом и још деветорицом других бивших војних и полицијских службеника.

Суђење је било усмјерено на 34 случаја крађе беба. Седам људи је осуђено, а двоје је проглашено невиним.

Видела је проглашен одговорним за 20 случајева крађа беба. Није познат тачан број беба које су украдене из затвора.

Међу свједоцима на суђењу били су вође групе за људска права и бивши амерички дипломата Елиот Абрамс.

Он је свједочио из Вашингтона да је тајно тражио од Бињонеа да открије идентитет украдених беба, како би био Аргентина имала лакши повратак демократији.

- Знали смо да не постоји само један или два случаја крађе беба - рекао је Абрамс и у свом свједочењу је сугерисао да мора да је постојала некаква директива из самог врха, да је постојао план, јер су многи људи били убијени или заточени.

Војна хунта није ништа предузела ка помирењу. Умјесто тога, Бињоне је наредио војсци да уништи доказе о активностима у периоду "прљавог рата". Једна група за људска права од тада користи доказе преко ДНК анализе да помогне 106 особа које су као бебе биле украдене из затвора, да открију сопствени идентитет.

Многе од њих одгојили су војни службеници или њихови пријатељи. Видела и Бињоне већ служе казну доживотног затвора због других злочина против човјечности.

Они се налазе у затвору, мада аргентински закон дозвољава криминалцима старијим од 70 година могућност да казну служе у кућном притвору. Од 1976. па до 1981. војну хунту је предводио Видела, а послије тога Роберто Виола и Леополдо Галтијери, који су били одговорни за хапшења, мучења и убиства хиљада људи, већином активиста синдиката и студената.

Многе од тих жртава биле су труднице које су се порађале у тајним породилиштима.

Прљави рат

Израз "прљави рат" се односи на период државно финансираног насиља које је изведено у периоду од 1976. и 1983. у Аргентини под водством Видела. Према званичним подацима, у "прљавом рату" убијено је 13.000 људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.