Фото: Илустрација
МОСКВА – Научници са Државног универзитета Јужног Урала (СУСУ), у оквиру међународног истраживачког тима, развили су и тестирали нова једињења платине која би могла донијети прекретницу у лијечењу рака дојке.
Према ријечима аутора студије, синтетизована једињења су показала високу ефикасност и знатно смањену токсичност у поређењу са тренутно доступним комерцијалним лијековима, пренијела је агенција Риа Новости.
Упркос великом напретку у лијечењу рака дојке, који је један од најучесталијих облика канцера у свијету, многи пацијенти се и даље суочавају са рецидивима и тешким нежељеним ефектима хемиотерапије. Нова једињења могла би бити кључ за развој безбједнијих и ефикаснијих медикамената.
„По први пут смо добили једињења која не само да сузбијају раст тумора, већ и штите тијело од токсичних ефеката. Ово отвара потпуно нове хоризонте у хемиотерапији рака“, истакла је Алена Зикова, научница у Истраживачком институту за напредне материјале и технологије за уштеду ресурса СУСУ.
Фокус истраживања био је на једињењу АВ1 – јонском комплексу платине(ИВ) са трис(хидроксиметил)амонијум катјонима и хексахлороплатинатним ањонима.
Научници су нову супстанцу тестирали на пацовима са раком дојке, а резултати су више него обећавајући. АВ1 је показао снажан антиоксидативни и антиинфламаторни ефекат, сузбио је раст тумора и метастазе, те вратио функцију митохондрија у нормалу.
„Чак и уз дуготрајну употребу, једињење није изазвало системску токсичност. Код тестираних животиња нису откривени проблеми са јетром, бубрезима или срцем, док је њихова тјелесна тежина остала нормална“, указала је Зикова.
У овом пионирском истраживању кључну улогу одиграли су квантна хемија и напредно компјутерско моделирање.
„Рачунар помаже у предвиђању како ће се супстанца понашати у тијелу, да ли ће се везати за жељени протеин, као и каква ће бити њена активност и колико је безбједна. Такви приступи су од кључне важности за савремени развој лијекова“, објаснио је коаутор студије, Јурица Новак, научни сарадник у Институту „Руђер Бошковић“ из Загреба.
Уколико предстојеће фазе буду успјешне, овај пројекат ће постати база за стварање сљедеће генерације антитуморских лијекова.
У овом великом међународном успјеху учествовали су стручњаци са руског СУСУ-а, хрватског Института „Руђер Бошковић“, Универзитета за пољопривреду и технолошке науке „Сам Хигинботом“ из Индије, као и Универзитета „Краљ Сауд“ из Ријада.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.