Рат у Карабаху: Ако уђе Русија, стиже и Турска

Крхки мир који је трајао 22 године у Нагорно Карабаху је сломљен сукобима оружаних снага Азербејџана и Јерменије.

Дводеценијски "замрзнути конфликт" је ескалирао, а могао би да постане нови полигон за сукобљавање сила попут Русије и Турске.

Сукоби који су избили 2. априла су највећи од 1994. године и потписивања Бишековог протокола, а како наводи Стратфор, званични Баку је покушао да ублажи посљедице једностраним проглашавањем примирја већ дан касније.

"Окршаји су постајали све чешћи током прошле године, делом и због тога што Баку војним и дипломатским путем жели да присвоји већи дио територије. Надају се да ће добити уступак од Јеревана и да ће преломити тренутни статус кво на спорној територији у своју корист", пише Стратфор.

Додаје се да Баку има разрађену стратегију, да има значајну војну предност над Јерменијом коју је стекао у претходној деценији.

"То је било могуће захваљујући енергетским ресурсима који обезбјеђују прилив велике количине новца. Напади су се догодили на планинском терену, на ком Јермени не могу да се боре, а све је изведено тако да се ограничи могући конфликт са Русијом, која има значајне снаге у Јерменији. Мале операције могу брзо да буду прекинуте прије него што Русија реагује", додаје Стратфор.

Ипак, како се наводи, ти маневри нису поптуно без ризика, уз напомену да би Москва могла свакако да упути помоћ свом савезнику, иако Азербејџан жели то да избјегне.

"Брз прекид ватре показује да Баку покушава да помогне претходним напорима Русије да се обезбједи трајни мир јер Москва не жели тотални рат. Ако се то догоди, Турска би могла да реагује и да се умијеша, желећи да направи баланс на Кавказу. Баку разумије да не може да се ослони само на своју војску у покушају промјене статуса кво. Упркос јасним намерама и наизглед правог плана, оваква стратегија би могла да изазове већи конфликт на шта ниједна страна није спремна", закључује Стратфор.

Вијековни сукоб око Нагорно Карабаха, који је кулминирао у вријеме Совјетског Савеза када је Москва ту област насељену претежно Јерменима припојила Азербејџану, погађа регион Кавказа, стратешки значајан за транспорт енергената у Иран, Турску и луке на Блиском истоку.

До ескалације сукоба дошло је у јеку озбиљне дипломатске кризе између Русије, која одржава добре односе с Јерменијом, и Турске, традиционалног савезника Азербејџана.

Турска је кључни савезник Азербејџана, с којим има блиске језичке и културне везе, док а Јерменијом нема дипломатске односе због различитог тумачења масовног покоља Јермена у Отоманском царству 1915. године, које Јерменија сматра геноцидом, што Турска не признаје.

Турска је од почетка на страни Азербејџана и тако ће бити и убудуће, рекао је турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган, назвавши азербејџанског предсједника Илхама Алијева "братом".

Са друге стране, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је најавио да ће 7. априла посјетити Баку, док ће истовремено премијер Дмитриј Медведев отпутовати у Јерменију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.