Распад пројекта на свим фронтовима

МAДРИД - Ријетко је кад у прошлости европски пројект био толико преиспитиван, а европске срамоте толико изложене погледу јавности. Aко не дође до радикалне промјене, процес интеграције могао би се урушити, што би довело у питање будућност Европе као економски и политички релевантног фактора, пише шпански лист "Паис".

У тексту "Пет разлога због којих се Европа распада" шпански лист је набројао разлоге због којих се европски пројект урушава пред нашим очима.

Први фактор распада, сматра лист, је чињеница да је Европа пројект без горива. Послије увођења евра, првог јануара 1999. године, ЕУ је одобрила Лисабонску стратегију, која је обећавала да ће од Уније направити најдинамичнију, најконкурентнију и најодрживију економију на свијету.

Деценију касније, умјесто обећане успјешне и отворене Европе, добили смо - сужену Европу. Упркос евру, Европа је постала егоистична и несолидарна, и престала је вјеровати у своје вриједности и спроводити их у дјело, затварајући се у страху од спољног свијета и бригама о губитку идентитета.

Европском унијом такође владају криза вриједности и политичка кратковидност. Од избора до избора ксенофобичне силе постижу све већи успјех у новим земљама-чланицама (Шведска, Финска, Велика Британија и Мађарска), и консолидују се у државама гдје су већ биле присутне (Италија, Француска, Холандија, Данска).

Попут рака, захватају политички дискурс и програм у свим државама, пооштравајући граничну контролу, намећући ограничења имиграције, отежавајући уједињење породица и спречавајући приступ социјалним, здравственим и образовним службама.

Будући да су ограничени и глупи, расисти и ксенофоби многима дјелују неозбиљно. Aли, њихова способност да утичу на традиционалне политичке странке је велика, и све више расте.

"Ел Паис" упозорава да лаки одговори европских институција и влада на протјеривање румунских Рома из Француске, гушење новинарских слобода у Мађарској или малтретирање имиграната у Италији говоре да од њих не можемо много очекивати када је у питању заузимање чврстог става према другим владама.

За још један фактор, крај солидарности, кажу да је одговорна економска криза, али то није сасвим тачно. Узрок проблема треба тражити у непомирљивим тумачењима тога како смо ушли у европску кризу и како да из ње изађемо.

За неке, првенствено Нијемце, криза је посљедица фискалне неодговорности неких чланица. Рјешење је, како из тога слиједи, да те државе напросто прилагоде постојећим мјерама штедње, које су сада појачане. То рјешење се предлаже уз морализаторско поповање, као да дефицит или суфицит неке државе осликава моралну супериорност или инфериорност читаве групе људи.

Aко се овако настави, ЕУ ће за многе Европљане постати оно што је Међународни монетарни фонд био у азијским и латиноамеричким државама осамдесетих и деведесетих: оруђе за наметање економске идеологије без икаквог легитимитета, али која се слуша јер нема алтернативе.

Поред тога, више од годину дана по ступању на снагу Лисабонског споразума, који је обећавао нову и ефикаснију спољну политику, парализа европске дипломатије је потпуна.

Одговор на арапску револуцију био је, несумњиво, кап која је прелила чашу. Европа је деценијама, штитећи своје интересе око имиграције, енергетике и безбједности, подржавала опстанак на власти ауторитарних и корумпираних режима, најчешће окрећући главу од промовисања демократских вриједности и поштовања људских права.

Aли, када су људи из те регије, без помоћи из иностранства, коначно преузели судбину у своје руке, одговор Европе био је спор, плашљив и лијен.

Њемачка

Можда је Њемачка најочигледнији примјер процеса дезинтеграције ЕУ. Према неким истраживањима, 63 одсто Нијемаца престало је да вјерује у Европу, а 53 одсто више не види будућност Њемачке у оквиру тог блока. Јужни дио Европе сматра се кочницом раста. Због тежине и значаја Њемачке, свака промјена у тој земљи снажно ће се одразити на европску изградњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.