Путинов трезор не може да пробије балистичка ракета, а градили су га Срби

Оно што је за Америку "Форт Нокс" у којем се чува државно благо, то је за Русију главни трезор Централне банке Руске Федерације.

То је једно од најбоље чуваних утврђења на свијету, које не могу да пробију ни најсавременије балистичке ракете.

Али, прије него је изграђен трезор, Руси су 80-их изградили и зграду Централне банке у Москви. Смјештена је преко пута Кремља и представља архитектонску цјелину политичког, туристичког и економског центра Москве. 

Иако се очекивало да ће то бити досадна, функционална бетонска зграда, на сто су добили атрактивно рјешење у стаклу, с високим и освијетљеним атријем, попут некаквог луксузног хотела, пише београдски "Блиц".

Ипак, главни дио - а то је трезор, био је смјештен под земљу и ту није било мјеста за импровизацију. Израђен је од густих армираних решетки да је риједак бетон једва пролазио кроз мрежу жељезних шипки.

Осим тога, у бетонску масу су додаване челичне струготине у тачно прописаном омјеру. 

Просторије трезора функционишу као кутија у кутији, с двоструким зидовима и двоструким плочама између спратова, између којих је ласерски надзор. Најтеже је било изградити уске ходнике, ширине једва 70-ак цм, а јако дугачке и јако високе. 

Трезори имају три најсавременије електронске заштитите, па их то, уз физичку заштиту и трезорска челична врата, чини сасвим неосвојивим, пише поемнути портал, преноси "Express.hr".

 Неки најосјетљивији дијелови пројекта, као што је документација за тзв. 'кремљовку', посебну директну везу са руководством земље, рађена је ручно, у само једном примјерку и то на папиру, да се осигура само један једини примјерак. Радиле су их посебне службе. 

Површина подземног трезора је 20.000 квадратних метара или - отприлике као два фудбалска игралишта. Трезор за дијаманте велик је 3.000 квадратних метара и висок око пет.  У трезору је и 70 посебних стројева од којих сваки кошта милион евра, а служе за сортирање, уништавање, аутоматску провјеру и пакирање новчаница. 

Мање је познато да је зграду градила грађевинска фирма "ББК", у власништву браће Карић из Србије. Посао су добили још у вријеме предсједника Бориса Јељцина.

Богољуб Карић се присјетио како су се тешко изборили за посао међу десетинама угледних америчких компанија, као и конкуренције из Русије, али и западноевропских земаља.

Коначно је Јељцин донио одлуку:

"Посао иде вама, јер сам сигуран да ће сва повјерљива документација за изградњу остати само у нашим рукама", рекао је руски предсједник Карићима, исказавши им безгранично повјерење.

Богољуб Карић се присјетио како је, за пројект Централне банке одабрао београдског архитекту Бору Јовановића, али и понудио као алтернативу и руског пројектанта Анатолија Павловича Семјонова. Али, инвеститори су се одлучили за модерније рјешење београдског архитекте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.