Путин: Постигнут договор о примирју у Украјини

МИНСК - Четворо лидера успјело је да се током маратонског састанка у Минску, започетог у сриједу, договори о најважнијим питањима, рекао је предсједник Русије Владимир Путин.

"Кијев одбија да преговара са самопроглашеним републикама у Доњецку и Луганску", рекао је Путин и додао да учесници разговора још нису постигли договор о документу о украјинском помирењу, пренио је "Спутњик".

"Ово је била најбоља ноћ у мом животу. Али и јутро је било добро, без обзира на све тешкоће у преговарачком процесу и постигли смо договор о једној важној ствари", рекао је Путин.

У посебном саопштењу, које је објавио Кремљ, наведено је да су се лидери Русије, Њемачке, Француске и Украјине договорили да одржавају редовне састанке како би осигурали спровођење споразума из Минска, као и да поштују украјински суверенитет и територијални интегритет.

Француски предсједник Франсоа Оланд изјавио је да је постигнут свеобухватан споразум о прекиду ватре, али да предстоји још много посла до постизања политичког рјешења украјинске кризе.

Он је оцијенио да постоји реална шанса за побољшање ситуације у Украјини и да ће заједно са њемачким канцеларом Ангелом Меркел и Петром Порошенком затражити од ЕУ да подржи споразум из Минска, пренио је Ројтерс.

Украјински предсједник Петро Порошенко је рекао је да у потписаном документу постоји обавеза да се све стране војске повуку са украјинске територије и да ће сви таоци бити пуштени у наредних 19 дана.

Он је поновио пред новинарима да су "различити неприхватљиви приједлози" били достављени украјинској страни током разговора.

Порошенко је рекао да је постигнут споразум о ослобађању украјинског војног пилота Надије Савченко, која се налази у руском притвору под оптужбом да је умијешана у минобацачки напад у којем су у Украјини убијена два руска новинара.

Портпарол њемачке владе Штефан Зајберт саопштио је да постоји нада послије 17 сати преговора и договора из Минска. Он је у краткој поруци на Тњиттеру рекао да послије прекида ватре у поноћ, 15. фебруара, треба да услиједи повлачење тешког наоружања.

Документ

Телевизија "Руссиа Тодаy" објавила је на свом налогу на Тњиттеру документ за који наводи да је нацрт примјене Споразума из Минска (погледајте у Галерији).

Прве три тачке су:

1. Примирје;
2. Уклањање тешког наоружања;
3. Надгледање ОЕБС-а помоћу сателита и дронова.

Према усвојеном документу, све стране наоружане групе, војна опрема и плаћеници треба да напусте Украјину под контролом Организације за европску безбједност и сарадњу /ОЕБС/, пренио је "Спутњик".

Поред тога, споразум из Минска позива на разоружавање свих илегалних група у Украјини.

Уставна реформа у Украјини мора бити довршена до краја 2015, а треба размотрити и децентрализацију, наводи се у документу.

У тексту се позива на усвајање закона о специјалном статусу југоисточних региона Доњецка и Луганска. Украјински парламент мора усвојити приједлог закона о специјалном статусу Донбаса у року од 30 дана, наводи се у документу.

Предвиђено је и да рад банкарског система у овом региону буде обновљен.

У року од пет дана послије повлачења трупа треба да услиједи размјена заробљеника по принципу "сви за све", једна је од ставки документа.

Руски предсједник Владимир Путин рекао је да ће тешко наоружање украјинске војске бити повучено са данашње линије контакта, а наоружање милиције из Донбаса у односу на линију која је прецизирана у споразумима из Минска од 19. септембра прошле године.

Меркел: Путин утицао на проруске борце

Њемачки канцелар Ангела Меркел рекла је данас да је руски предсједник Владимир Путин извршио притисак на проруске борце на истоку Украјине да прихвате прекид ватре, који представља "трачак наде" у циљу окончања крвопролића.
Током маратонских преговора у Минску украјински предсједник Петро Порошенко "учинио је све што је могао да се постигне примирје и оконча крвопролиће", рекла је Меркелова.

Њемачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер рекао је да постигнути споразум лидера Русије, Украјине, Њемачке и Француске за Украјину не преставља све оно чему се Њемачка надала, али је то ипак пријеко потребан корак даље од насиља и у правцу политичког рјешења.

"Најважнија ствар је да су Москва и Кијев постигли договор о прекиду ватре. Појачали смо споразуме из Минска од прошлог септембра", рекао је Штајнмајер.

Он је додао да за неке то неће бити довољно.

"Ми смо се, такође, надали нечему већем, али око овога су се предсједници Русије и Украјине сагласили", рекао је он.

Он је рекао да су разговори били изузетно тешки, додајући да се нада да су обје стране преговарале у доброј внамјери и да ће се уздржати од било какве активности која би могла да угрози прекид ватре.

Аналитичари: Путин добио оно што је хтио

Руски предсједник Владимир Путин добио је у Минску оно што је и желио - Украјина ће дати специјални статус за проруске регоне, а Кијев у догледно вријеме неће улазити у NATO - процјењују аналитички портали. Украјинска Рада /Дума/, према потписаном документу, до краја 2015. године треба да дефинише посебан статус руских региона, да би Украјина могла да обнови гранцу према Русији.

Аналитичари оцјењују да се подразумјева да ће региони добити веома велика овлаштења, као противуслугу за останак Украјине у садашњим границама.

Крим уопшпте није био предмет разговора, што је знак да је та прича за Русију, али и за Запад, у суштини, завршена.

Примирје ступа на снагу 15. фербуара у поноћ, 14 дана ће трајати повлачење тешког наоружања, а ОЕБС ће нагдледати разоружавање припадника паравојних формација и добровољаца.

У случају да дође до минирања договора, шансе за нове споразуме нису велике.

Шеф самопроглашене Доњецке народне републике Александар Захарченко најавио да у случају кршења потписаних минских договора - "нових меморандума неће бити".

Аналитички портали процјењују да ће украјински предсјеник Порошенко моћи да се похвали да је сачувао вањске границе.

Ипак, припаднци украјнске деснице тешко ће "прогутати" специјални статус за проруске регионе и одустајање од чланства у NATO, уз чињеницу да је Крим - изгубљен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.