Путин о почецима, владавини и односу са Западом

“Тероризам на Сјеверном Кавказу 1999. године довео је Русију на ивицу распада и многи свјетски лидери били су увјерени да ће Русија престати да постоји у тадашњем облику .Одлучио сам: нема другог избора већ да се иде до краја. Није било могуће учинити ништа друго осим гушења тог тероризма, није био могућ договор”, рекао је Путин.

Путин се одлично  сјећао да је као директор Федералне службе безбједности (ФСБ) читао различите оперативне документе, између осталог и пресретнуту преписку међународних терориста, који су писали Сада је јединствен историјски случај - имамо могућност да откинемо Кавказ од Русије - сад или никад.

Према његовим ријечима, руководству Русије тада је било јасно да, уколико не буде контроле над ситуацијом, неће бити више шансе за очување земље, пренијела је агенција РИА Новости.

“У том тренутку практично су сви, осим нас можда, јер се обичан грађанин није много упуштао у детаље, а није ни схватао шта се дешава, већ за себе одлучили да Русија престаје да постоји у садашњем облику. Питање је било само када ће се то десити и какве ће бити посљедице, будући да је то велика нуклеарна држава”, казао је Путин.

На челу државе од 2000. године

Путин је први пут на мјесто шефа државе ступио 2000. године као вршилац дужности, по оставци Бориса Јељцина, да би у марту те године био изабран за предсједника.

У обраћању емитованом 31. децембра уочи Нове године, Јељцин је саопштио да подноси оставку “не због здравља, већ због свеукупних проблема”, тражећи опроштај од грађана Русије.

Послије четири године на редовним изборима Путин је реизабран, а од 2008. до 2012. био је на челу владе, да би марта 2012. године поново побиједио на предсједничким изборима и 7. маја преузео дужност.

“Тог тренутка нисамо могао да одлучујем. Морао сам реално тиме да се бавим, али нисам имао комплетна овлашћења. Било је јасно колико је велика та одговорност. Само сам се једно питао -ако не успијем да ствар доведем до краја, шта чинити, како даље живјети”, казао је Путин, а преноси ТАСС.

Путин: САД помагале сепаратисте на Северном Кавказу

Руски предсједник је рекао да су руске специјалне службе у једној прилици регистровале директне контакте екстремиста са Сјеверног Кавказа и представника специјалних служби САД у Азербејџану и “чак помагали са транспортом”, као и да је упозорио САД на контакте са терористима, али да оне нису послушале.

Путин “зауздао” олигархе

Путин је у филму “Предсједник” рекао и под каквим је притиском био 1999. године као премијер и сагласио се са аутором интервјуа да је те године земљом фактички управљала група олигарха.

“Неки од њих, када сам био предсједник владе и када је (тадашњи предсједник Русије Борис) Јељцин саопштио да ћу се кандидовати за предсједника, дошли су код мене у кабинет у Бијели дом, сјели преко пута и рекли: дакле, ви схватате да овде никада нећете бити предсједник. Кажем: па, видјећемо”, казао је Путин, не наводећи конкретно како је успио да заузда олигархе.

“На различите начине, различитим средствима”, казао је кратко.

“Рекао сам тадашњем предсједнику САД и он ми је одговорио - извините на изразу, да ће их растурити, а за 10 дана моји потчињени, шефови ФСБ добили су од колега из Вашингтона писмо: 'Подржавали смо и подржаваћемо односе са свим опозиционим снагама у Русији. Сматрамо да имамо право да то радимо, и радићемо то убудуће”, рекао је Путин.

“Ни у једном случају, никада и нигдје не треба чак ни покушавати употребљавати терористе да би ријешили своје тренутне политичке или чак геополитичке задатке, када их подржите на једном мјесту, они ће подићи главу на другом и обавезно ударити по оном ко их је јуче подржавао. Неко је тамо, посебно у специјалним службама западних земаља, сматрао да ће им, ако неко иде на дестабилизацију њиховог главног геополитичког супарника, а таква је, како сада схватамо, у њиховој свијести увијек била Русија, то у цјелини бити од користи. Испоставило се као погрешно”, рекао је Путин.

Према његовим ријечима, западне земље је послије распада СССР-а требало да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да је неопходно да се они уважавају.

Истичући да су Совјети гајили илузије о укидају идеолошких разлика са западним земљама, Путин је рекао да је “потребно уважавање у међусобним односима, тражење равнотеже и узајамно прихватљивих рјешења”.

Путин устукнуо 11. септембра

У документарцу је шеф предсједничке администрације Сергеј Иванов, који је тада био секретар националног Савјета за безбједност, рекао да је Путин одлучио да откаже маневре стратешких нуклеарних снага планираних за 12. септембар 2001, не желећи да јача напетост у, и без тога, компликовану ситуацију за САД, послије терористичких напада 11. септембра.

“У том тренутку вођене су активне борбе, а терористе, укључујући оне из многих земаља свијета, који су тамо ратовали, Американци су називали 'борцима за слободу', и у крајњем случају 'побуњеницима'“, подсјетио је Иванов.

Задржао везу са обичним људима

“За шефа државе изузетно је важно да задржи везу са обичним људима”

Путин је терористичке акте у Беслану и позоришту на Дубровки назвао најтежим тренуцима рада на челу државе.

“Ако питате за трагичне (догађаје), то је најтеже што је наш народ у цјелини морао да прође”, рекао је руски предсједник говорећи о догађајима из 2004. у школи у Сјеверној Осетији када је погинуло 335 особа од којих 186 ђака-талаца и у московском позоришту 2002. године, када је по званичним подацима погинуло 130 талаца.

Путин је рекао и да није изгубио везе са реалношћу и да сасвим може да замисли живот без дужности предсједника.

Према његовим ријечима, за шефа државе изузетно је важно да задржи везу са обичним људима.

“За човјека који се бави тим послом, који ја радим данас и током претходних година, ипак је та веза и осјећај припадности обичним људима оно што је изузетно важно и веома помаже у раду”, казао је Путин.

Путин је у интервјуу рекао да комуницира са становништвом не зато што му требају алтернативни извори информација, већ зато што се осјећа дијелом народа.

“Не треба то да тражим, ја то све имам, чак и не знам због чега. Једноставно, осјећам се дијелом наше земље, дијелом народа”, рекао је предсједник Русије, који редовно одржава “Директну линију” и одговара на питања грађана, а са њима комуницира често и приликом посјете регионима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.