Путин нерјешива енигма за америчке предсједнике

Руски предсједник Владимир Путин је пуних 15 година збуњивао америчке предсједнике док су они покушавали да га "одгонетну" - увијек га погрешно процјењујући, пише "Њујорк тајмс".

Путин се с њима расправљао, држао им предавања, погрешно их наводио, оптуживао их, пустио их да чекају, да погађају, издао их и осјећао да су га они издали.

Бил Клинтон га је сматрао "хладним", али је предвидио да ће бити јак и способан лидер. Џорџ Буш га је желио за пријатеља и савезника у рату против тероризма, али је временом изгубио наду и закључио да Владимир Путин није демократа, већ "цар".

Барак Обама је играо на Медведева, али је Путин 2012. јасно ставио до знања да га не могу игнорисати. Данас су односи Русије и Сједињених Држава на најгорој тачки од краја Хладног рата.

"Тројица америчких предсједника су замишљали да је Путин нешто што заправо није, мислећи да могу да изађу на крај с човјеком који не дозвољава да с њим изађу на крај. Видјели су га кроз сопствени објектив, вјерујући да он види интерес Русије онако како они мисле да би он требало да га види", пише лист.

Клинтон је био амерички предсједник када је Борис Јељцин, како то описује "Њујорк тајмс", "из џепа извадио насљедника који је постао премијер 1999, а предсједник у новогодишњој ноћи".

Клинтон је "велики дио свог предсједавања провео градећи снажну везу с Јељцином". У мемоарима је написао да је "вјеровао да је Јељцин изабрао насљедника који има вјештине, способности и капацитет да вриједно ради и изађе на крај са турбулентним политичким и економским животом Русије боље од Јељцина, с обзиром на његове здравствене проблеме".

Послије Путиновог "бруталног рата у сепаратистичкој Чеченији" и обрачуна са независним медијима, Клинтон је приватно замолио Јељцина да "надгледа" свог насљедника. Клинтон се, међутим, осјећао "одбачено", јер је "господин Путин изгледао незаинтересовано за рад са одлазећим америчким предсједником", наводи њујоршки лист.

Ипак, у то вријеме Путина је Запад углавном видио као реформатора који ће консолидовати Јељцинову демократију и капитализам.

Клинтон је отишао, а у Бијелу кућу се уселио Џорџ Буш. Испрва, био је скептичан и у приватним коментарима описивао руског лидера као "хладног момка".

Онда су се упознали, у Словенији 2001, гдје је Буш изрекао чувени коментар о "руској души": "Гледао сам човјека у очи. Мислим да је веома отворен и поуздан. Имали смо одличан дијалог. Могао сам да осјетим његову душу."

Путин је религиозног Буша освојио "вјерском везом", испричавши му причу о крсту који му је поклонила мајка - који је једина ствар која је преживјела пожар у његовој кући на селу.

Иако Путин није освојио "сва срца" Бушове администрације - па је потпредсједник Дик Чејни причао да је, кад је видјо Путина, мислио само на "КГБ, КГБ, КГБ" - Буш је био одлучан да "избрише историјске подјеле", па је Путина угостио у Кемп Дејвиду, а потом на свом тексашком ранчу.

Путин је, истовремено, волио да подсјети да је он први свјетски лидер који је назвао Буша послије терористичких напада 11. септембра 2001.

Међутим, у Бушовом другом мандату почеле су вербалне чарке двојице свјетских лидера, које су достигле врхунац на састанку у Словачкој 2005. године.

"То је звучало као школска дебата. Сједио сам тамо сат и 45 минута и то се настављало, и настављало... У једном тренутку, преводилац ме толико изнервирао да сам га замало ошамарио преко стола. Подругљивим тоном оптуживао је Америку", жалио се Буш британском премијеру Тонију Блеру, слиједи из биљешки тог разговора.

Како наводи "Њујорк тајмс", Буш је годину дана касније био још фрустриранији, па се једном свјетском лидеру пожалио да губи наду: "Мислим да Путин више није демократа. Он је цар. Мислим да смо га изгубили."

Нови Бушов министар одбране Роберт Гејтс писао је предсједнику САД о утиску који је стекао о Путину, фебруара 2007: "Погледао сам Путина у очи и, као што сам и очекивао, видио хладнокрвог убицу."

На прољеће 2008, Буш је разбјеснио Путина послије отварања пута Украјини и Грузији за чланство у НАТО. Већ у августу Буш и Путин дружили су се у Пекингу, на Љетњим олимпијским играма. У том тренутку, руске трупе су већ марширале у Грузију.

Буш се у мемоарима сјећа да је, како наводи њујоршки лист, "прекорио Путина" што је дозволио да га испровоцира Михаил Сакашвили.

"Упозорио сам те да је Сакашвили вреле крви", рекао је Буш Путину.

"И ја сам вреле крви", одговорио је Путин.

"Не, Владимире. Ти си хладнокрван", закључио је Буш, како пише у мемоарима.

Неколико мјесеци касније у Бијелу кућу се уселио Обама, који је одлучио да не покушава да постане пријатељ с Путином, већ да га заобиђе.

Путин се тада, послије два мандата, повукао са мјеста предсједника уступивши га сараднику Димитрију Медведеву, док се он "преселио" на премијерску позицију.

"Обама је одлучио да третира Медведева као да је он стварни лидер", наводи "Њујорк тајмс".

Ту стратегију је касније објелоданио и Викиликс: "Унапређење односа са руским предсједником Дмитријем Медведевом, у нади да он може да постане вођа независан од Владимира Путина."

Гејтс, који је опстао на функцији и у Обамином мандату, као и нова државна секретарка Хилари Клинтон, били су веома сумњичави кад је ријеч о Обаминој стратегији према Путину. Приватно, Хилари је подругљиво имитирала Путинов мачо наступ и позу у којој на састанцима сједи широко размакнутих ногу.

Кад се Путин "вратио" 2012, Обамина Медведев-стратегија пала је у воду. Доцније је истицао да он нема "приватни однос с Путином" - кад је Москва пружила гостопримство Едварду Сноудену.

На конференцији за новинаре у августу прошле године Обама је тврдио да "нема лоше односе с Путином", иако је искористио да га "прозове" због ноншаланције: "Наши разговори су искрени, отворени, често конструктивни. Знам да штампа воли да се бави 'говором тијела' и он заиста има ту ноншалантност, дјелује као ђак из задње клупе који се досађује у учионици."

На крају, закључује "Њујорк тајмс", такав однос је довео до тачке да Обама није могао ни да замисли како ће "прозападна револуција у Украјини, којом је свргнут савезник Москве, изгледати у Путиновим очима".

"Ако је у Вашингтону и остало неких илузија, а тешко је то замислити, распршене су коначно и неповратно Путиновим преузимањем Крима, у замјену за санкције које су услиједиле. Док се руске снаге групишу на украјинској граници, дебата је са питања 'како радити с Путином' прешла на 'како се супротставити Путину'", констатује њујоршки дневник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.