Путин изнио услове за мир!

МОСКВА - Руски предсаједник Владимир Путин планира да настави рат у Украјини све док Запад не пристане на мировне преговоре под руским условима, а његови територијални захтјеви могли би се додатно проширити ако руске снаге наставе да напредују.

Путин није импресиониран пријетњама америчког предсједника Доналда Трампа новим санкцијама и вјерује да су и руска војска и економија довољно снажне да издрже додатни притисак са Запада.

"Путин сматра да се нико, па ни Американци, није озбиљно ангажовао око конкретних руских услова за мир, па ће наставити све док не добије оно што жели", рекао је један извор под условом анонимности.

Трамп је јуче изразио фрустрацију Путиновим одбијањем прекида ватре те најавио нову испоруку оружја Украјини, укључујући системе Патриот, и додатне санкције ако се у року од 50 дана не постигне мировни споразум.

Иако су Трамп и Путин неколико пута разговарали телефоном, а у Москву је више пута долазио амерички изасланик Стив Виткоф, руски предсједник, према изворима, сматра да није било озбиљног покушаја дефинисања основе за мир.

"Путину је важно да очува однос с Трампом и имао је добре разговоре с Виткофом, али су му интереси Русије изнад свега", рекао је један од извора.
Путинови захтјеви

Према изворима блиским Кремљу, Путин тражи правно обавезујуће гаранције да се НАТО неће ширити према истоку, неутралан статус Украјине и ограничења њених оружаних снага, као и заштиту руског говорног становништва. Такође, тражи и признање руских територијалних освајања.

Путин је наводно спреман да разговара и о безбједносним гаранцијама за Украјину које би укључивале веће силе, али није јасно како би то изгледало у пракси. Канцеларија предсједника Володимира Зеленског није одговорила на упит Реутерса.

Други извор наводи да Путин сматра да су циљеви Москве важнији од било каквих економских посљедица те да га не брину америчке пријетње царинама против Кине и Индије због куповине руске нафте.

Два извора тврде да Русија има предност на ратишту и да њена ратна индустрија надмашује производњу НАТО-а када је ријеч о кључној муницији, попут артиљеријских граната.
Русија напредује – расте апетит за територијом

Према подацима интерактивне мапе ДеепСтатеМап, која прати отворене изворе информација, руске снаге су у посљедња три мјесеца заузеле додатних 1.415 квадратних километара украјинске територије.

"Апетит расте како вријеме пролази", рекао је један извор, сугеришући да би Путин могао проширити захтјеве ако се рат не заустави.

Русија већ контролише готово петину Украјине: цијели Крим, цијелу Луганску област, више од 70% Доњецке, Запорошке и Херсонске области, те дијелове Харковске, Сумске и Дњепропетровске. Путин јавно тврди да је пет кључних области – укључујући Крим – сада саставни дио Русије и да се Кијев мора повући ако жели мир.

Извори наводе да би Москва могла привремено да заустави офанзиву ако наиђе на озбиљан отпор.

"Али ако Украјина ослаби, доћи ће до још већег освајања – Дњепропетровске, Сумске и Харкивске области", рекао је трећи извор.

Зеленски тврди да љетна офанзива Русије не иде према плану, а његови команданти признају бројчану надмоћ руске војске, али истичу да украјинске снаге држе линију и наносе велике губитке Русији.
Трамп и Путин: Пријатељски тон, али без договора

Према процјенама САД-а, у овом рату је погинуло или рањено око 1,2 милиона људи, што га чини најсуровијим сукобом у Европи још од Другог свјетског рата. Ни Москва ни Кијев не објављују тачне податке о својим губицима, док Русија западне процјене назива пропагандом.

Од повратка у Бијелу кућу у јануару, Трамп је покушао да обнови односе с Москвом. Разговарао је с Путином најмање шест пута и описао га као "чврстог човјека, али не убицу". Његова администрација сматра да је ријеч о посредничком рату САД-а и Русије, те је повукла подршку украјинском чланству у НАТО-у, уз најаве могућег признања руске анексије Крима.
Путин вјерује да је преживио најгоре

Путин рат представља као прекретницу у односима са Западом, за који тврди да је послије распада Совјетског Савеза 1991. године понижавао Русију ширењем НАТО на просторе које Москва сматра својом зоном утицаја – укључујући Украјину и Грузију.

Иако је Зеленски подржао Трампову идеју о безусловном прекиду ватре, Путин ту иницијативу за сада одбацује. У међувремену, Русија наставља нападе дроновима на украјинске градове.
Трамп: Нисам завршио с Путином

У интервјуу за ББЦ, Трамп је изјавио да “није готов с Путином” и да је договор о Украјини и даље могућ. Међутим, извор из Кремља одбацује Трампове тврдње из прошле седмице, када је Путина оптужио да "продаје маглу", наводећи да се позитивни разговори с Виткофом никада нису преточили у стварне преговоре.

Један званичник Бијеле куће изјавио је јуче да Трамп разматра увођење царина од 100% на руску робу, као и секундарне санкције земљама које купују руске енергенте – прије свега Кини и Индији, које су тренутно највећи купци руске нафте.
Рат се наставља, тензије расту

Упркос санкцијама и огромним трошковима најтежег европског рата у посљедњих 80 година, руска економија, која вриједи око 2 билиона долара, показала се отпорнијом него што се очекивало. Министарство економије Русије предвиђа успоравање раста на 2,5% у 2025., након 4,3% раста прошле године.

Други извор близак Кремљу сматра да Трамп има ограничен утицај на Путина, те да ће Русија наћи начине да заобиђе царине и настави извоз. "Путин зна да је Трамп непредвидив и способан за непријатне потезе, али за сада пази да га не изнервира превише", наводи извор.

Један од извора закључује да би у наредним мјесецима могло доћи до ескалације сукоба, уз упозорење на ризик од директног конфликта између двије највеће нуклеарне силе.

"Рат ће се наставити", додао је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.