Пушков: Зашто Запад не да Криму што и Коцову?

Москва - Председник Одбора руске Думе за међународне односе питао Запад због чега је признао право грађана Косова на самоопредељење, а исто то не да становницима Крима

Ситуација у Украјини је, према ријечима Алексеја Пушкова, крајње необична пошто дио становништва одбија да призна садашњу владу и тражи заштиту од ултранационалнистичких трендова, пренио је Глас Русије.

Пушков је, у интервјуу агенцији Интерфакс, рекао да Запад не смије да игнорише чињеницу да Кијев има мало или нимало контроле над Украјином и да улицама украјинске престонице патролирају ултрадесничарске пронацистичке снаге, које носе кукасте крстове, пријете неукрајинском становништво и позивају чеченске терористе да им се прикључе у борби против Русије.

Он је додао и да би западни лидери требало да признају да народ у неколико украјинских градова одбија да призна легалност садашње владе у Кијеву, да су руске заставе подигнуте у Доњецку, Харкову, Мариупољу Меритопољу, Симферопољу и Одеси и да су у тим градовима одржани масовни протести против власти у Кијеву.

"Ако су западне земље прихватиле 'евромајданске' протесте у Кијеву као израз народне воље, како могу да поричу исто то право становницима великих градова на истоку и југу Украјине", рекао је он.

Пушков је навео да споразум који су 21. фебруара потписали украјински предсједник Виктор Јанукович, који је у међувремену опозван, и представници опозиције, у присуству шефова дипломатија Француске, Њемачке и Пољске, није спроведен. "Запад би требало да размисли какву Украјину подржава. Да ли владу у Кијеву, која је неспособна да контролише ситуацију у Украјини без примјене силе?", поставио је питање Пушков.

"Запад такође треба да одговори на питање зашто признаје право народа Косова, на примјер, на самоопредељење, а одриче народу Крима право на изражавање сопствене слободне воље."

Пушков сматра да Запад, приликом доношења одлуке о политици према Украјини, може да заузме хистерично агресивни став, затвара очи пред правим проблемима и дјелује у оквиру антируских осјећања по којима су познате политичке класе у САД и неким европским државама; или да се определи за избалансиран и прагматичан сценарио.

Западне земље би, како је оцијенио руски посланик, требало и да размисле о томе ко ће финансирати полуразорену Украјину пошто засад нема назнака да је Запад спреман за веће инвестиције у ту земљу, која у посљедње вријеме опстаје захваљујући испорукама руског гаса по сниженој цијени. Пушков је, такође, поручио да су покушаји Запада да изолује Русију осуђени на пропаст јер је Русију, како је рекао, немогуће изоловати.

Он је подсјетио да NATO има 28 чланица, али да у свијету има много више земаља. "А, нисмо чули никакве изјаве већине земаља, међу којима оних највећих, попут Кине, Индије и других, о одлукама које је Русија донијела" протеклог викенда, примјетио је Пушков. Он је, такође, напоменуо да изолација није била дјелотворна ни у случају одвајања Абхазије и Јужне Осетије од Грузије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.