Први корак ка миру у Украјини: Шта даље

РИЈАД - Главни спољнополитички циљ предсједника Доналда Трампа очигледно је да нормализује дипломатске и трговинске односе са Москвом, односно да дође до ресетовања релација између двије суперсиле, што значи да САД убудуће третирају Русију као равноправну државу с којом ће уско сарађивати, а прије свега у обнови мира и стабилности у свијету.

Сматрају ово политички аналитичари након што је јуче у Ријаду, у Саудијској Арабији, одржан први сусрет представника Русије и САД након избијања рата у Украјини, а на којем је прије свега разговарано о обнови порушених политичких, дипломатских и економских мостова између Вашингтона и Москве, а што би онда водило и ка окончању рата у Украјини. 

ШТА ЈЕ ДОГОВОРЕНО

По окончању овог састанка делегације САД и Русије из Стејт департмента је саопштено да је овом приликом постигнута сагласност да као прво буду ријешени сви проблеми у билатералним односима двију земаља, што прије свега подразумијева предузимања корака неопходних за нормализацију рада дипломатских мисија. 

Договорено је и да буду именовани тимови на високом нивоу за преговоре о прекиду ватре у Украјини, а који ће радити на окончању сукоба који би био, како је саопштено, трајан, одржив и прихватљив за све стране. Поручено је да ће САД и Русија започети да разматрају и будућу сарадњу када је ријеч о питањима од заједничког геополитичког интереса и инвестиционих могућности, а која ће произаћи из успјешног окончања сукоба у Украјини. 

Међутим, поручено је и да један телефонски позив и један састанак сигурно не могу бити довољни за успостављање трајног мира, већ да се ради о почетку процеса који ће касније подразумијевати "ангажовање и консултације" са Украјином и "партнерима у Европи". 

Према ријечима америчког државног секретара Марка Рубија, главни циљ овог састанка био је да буде успостављена линија комуникације након дугог периода ћутања између Вашингтона и Москве. Изразио је увјерење да Русија жели да постигне договор о прекиду рата. Нагласио је и да би дио санкција против Русије могао бити укинут као дио мировног споразума, али је упозорио на то да ће "све стране морати направити одређене уступке", без прецизирања о каквим се тачно уступцима ради. Сматра и да је мир у Украјини кључ за отварање економских могућности са Русијом. 

СПОРНЕ ТАЧКЕ

Слично мишљење имао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров поручујући након састанка у Ријаду да му је драго што су делегације Русије и САД на разговорима у Ријаду, не само слушале, већ су и чуле једна другу. Он је ове разговоре оцијенио као "веома корисне", наводећи да је стекао утисак да америчка страна разумије руску позицију. 

Нагласио је да је овом приликом усаглашено да САД и Русија што прије почну процес мировних преговора о Украјини, али и да је за Москву неприхватљиво да гаранти безбједности Украјине буду војници из НАТО земаља. Иако Русија одбацује приједлог о размјештању иностраних војника у случају постизања мировног споразума, поједине европске земље и даље се залажу за тако нешто. Један од њих је британски премијер Кир Стармер, који заговара да се у бившу совјетску републику упути између 25.000 и 30.000 војника. Из Кремља је поручено да Британци на овај начин желе окупирати Украјину под "маском" подршке и гаранција безбједности, а како би Црно и Балтичко море били претворени у унутрашње воде НАТО-а. Руски став је и да НАТО мора повући своје обећање из 2008. да ће једног дана Украјини дати чланство. Како је појашњено, Кијев се мора вратити на почетак, односно на декларацију о суверенитету из 1990, у којој је наведено да ће ова земља бити трајно неутрална те да неће учествовати у војним блоковима нити ће посједовати нуклеарно оружје. Наведено је и да Кремљ нема ништа против тога да Украјина једног дана постане чланица ЕУ. 

РЕСЕТОВАЊЕ ОДНОСА

Анализирајући сву ову геополитичку проблематику политички аналитичар Иван Трифуновић каже да су данашњи преговори представника Русије и САД у Ријаду сигурно први корак у организовању састанка Трампа и Путина. Сматра да је ово добар пут да коначно дође до мира у Украјини, али и до ресетовања односа између двије суперсиле. Сматра да је идеја да састанак у Саудијској Арабији буде одржан без представника Украјине и Европске уније потекла из Вашингтона, јер је предсједник Трамп само сурово прагматичан и зна да је у свим преговорима, ако имате превише играча за столом, много теже постићи коначни договор. 

На питање због чега су се Европљани толико узнемирили што неће учествовати у овим преговорима, Трифуновић каже да иако је сасвим оправдана њихова забринутост, они су у ствари и највећи кривци за тако нешто. Према његовим ријечима, Европа није успјела да се наметне и понуди било какво разумно рјешење, због чега се сада налази у једној незавидној ситуацији да ће практично морати да посматра са стране и да прихвати оно што јој буде бачено на сто. Коментаришући то што је украјински предсједник Володимир Зеленски изјавио да Украјина неће признати никакве споразуме који буду договорени без ње, Трифуновић каже да су такве пријетње потпуно ирелевантне, јер ће он на крају морати да пристане на оно што буде договорено иза затворених врата и на неком састанку Трампа и Путина, за који још није извјесно када би могао бити организован. 

УЦЈЕНА ЕВРОПЕ

Ово мишљење дијеле и неки други аналитичари. Сматрају да ће европски лидери, а од којих је већина изабрана на садашње позиције од стране Билдерберга и америчке глобалистичке елите, на крају ипак морати да спусте гард и послушају Трампа. Наводе и да Русија није заборавила на став већинске ЕУ да нанесе стратешки пораз Русији, а што је ову заједницу искључило из ове фазе преговора о миру у Украјини. Указују и на то да никако не треба заборавити на стална упозорења из Москве да Европа престане са испоруком оружја Кијеву, ако жели да сједне за преговарачки сто. 

Сматрају и да је тренутна стратегија америчког предсједника према Европској унији мјешавина једног максималног притиска, али и политичког блефа. Сматрају да је крајњи Трампов циљ да одвоји САД од Европе и пажњу пребаци на Кину, као највећег непријатеља САД. Да би то урадио, потребан му је мир у Украјини. Један од адута које Трамп има у рукаву, а да би натјерао Европу да пристане на његову политичку игру, јесу пријетње извлачењем САД из НАТО-а. Он би то могао да уради - или повлачењем америчких безбједносних гаранција за поједине земље које се противе његовим мировним иницијативама са Русијом или можда да запријети да ће у потпуности повући САД из НАТО-а. Трамп је већ два пута размишљао у том правцу током свог првог мандата, сматрајући да је ова војна алијанса застарјела, али и да она нема никакву улогу у Европи, јер не постоје пријетње које би оправдале америчко војно присуство. 

Према писању појединих медија, нова америчка администрација наводно већ разматра смањење присуства америчких војника за 20.000. Међутим, ако поједине европске земље наставе са досадашњом реториком, он би тај број могао смањити за 50.000 или чак више. Заступају став и да је до коначног мировног споразума могуће доћи у наредна два или три мјесеца. 

ОБРАЧУНИ У УКРАЈИНИ

Али ово није једина ствар која би могла одредити даљу судбину Украјине. Украјински Савјет за националну безбједност и одбрану недавно је увео доживотне санкције Петру Порошенку, али и бизнисменима Игору Коломојском, Генадију Богољубовом, Константину Жевагу и Виктору Медведчуку. Према украјинској служби безбједности, мјере су донесене због пријетње националној безбједности, територијалном интегритету и суверенитету. Познаваоци прилика у Украјини сматрају да су прави мотиви много дубљи, уско испреплетени са текућим преговорима између Трампа и Путина о потенцијалном рјешењу украјинског сукоба. Ако дође до избора у Украјини, Порошенко би, наводе они, могао да искористи своју инфраструктуру да подржи снажног противника актуелног предсједника - као што је Валериј Залужни. Бивши командант Оружаних снага Украјине и садашњи амбасадор у Великој Британији био је у сукобу са Зеленским и, према анкетама, могао би да га побиједи у другом кругу.

Санкције против милијардера Коломојског, Богољубова и Жевага уско су повезане са преговорима о уступању украјинских ријетких минерала западним савезницима. Коломојски и Богољубов посједују неке од највећих свјетских резерви мангана у области Дњепропетровска. Жеваго контролише Полтавску фабрику рударства и прераде, дом једног од највећих налазишта руде гвожђа у Украјини. 

ЗЕЛЕНСКИ

Украјински предсједник Володимир Зеленски критиковао је састанак у Ријаду, назвавши га "разговорима о Украјини без Украјине". Нагласио је да је "темељно да се било какви разговори о окончању рата не воде иза леђа страна које су у њега директно укључене". За трајни мир, поручио је, "важно је не направити никакве грешке". Руски министар спољних послова Сергеј Лавров није желио ово коментарисати, наводећи да је предсједник Путин већ покрио ту тему веома детаљно. Он је у неколико наврата истакао да је спреман да, уколико је потребно, преговара са Зеленским, иако Русија сматра да он није законски предсједник Украјине, будући да му је петогодишњи мандат истекао у мају 2024.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.