Промјене у политици и изборном систему

ЛОНДОН - Бирачка мјеста у Великој Британији отворена су јуче у седам часова по локалном времену. Више од четири хиљаде кандидата надмеће се за 650 мјеста у Доњем дому парламента, по један за сваки изборни округ, и представнике локалних власти у неким дијеловима земље.

Око 45 милиона људи широм Велике Британије има право гласа. По мишљењу аналитичара, општи избори би могли да донесу промјене не само у политичком животу већ и у изборном систему државе и да означе крај двопартијског система.

Aнализе говоре да су избори најнеизвјеснији у посљедњих двадесет година, на којима не само да није сигурно да ли ће побиједити једна од двије странке које се традиционално смјењују на власти, Конзервативна или Лабуристичка, већ и да ли ће иједна имати довољно гласова да освоји већину у парламенту и самостално формира владу.

Поједини листови оцјењују да је, шта год да се деси, дошао крај двопартијском политичком систему.

Прије 50 година, око 80 одсто бирача било је апсолутно опредијељено за једну од двије водеће странке, данас је таквих бирача око 30 одсто, што је довело до јачања утицаја нових партија, прије свега Либералнодемократске, навео је Би-Би-Си.

Aнкете јавног мњења указивале су да Конзервативна странка и њен лидер Дејвид Камерон воде са 33 одсто, док су Лабуристичка странка премијера Гордона Брауна и Либералнодемократска странка са Ником Клегом на челу биле изједначене са 28 одсто гласова.

Међутим, у протекла два дана рејтинг лабуриста је порастао на 30 одсто гласова, а либералдемократа опао на 24 одсто. Камерон и конзервативци још увијек воде са 35 одсто гласова.

Због специфичног изборног система, који није пропорционалан, није сасвим искључено ни да лабуристи остану највећа странка, али да не добију већину у парламенту.

У складу са тим конзервативци би могли да освоје незнатну већину у парламенту или да буду на корак од добијања већине у Доњем дому парламента, у зависности од распореда гласова у 650 изборних јединица.

Промјена

"Кључна ријеч ових избора је промјена", навео је "Фајненшел тајмс" уз оцјену да главни ставови о економији, фискалној политици, реформи образовања, унапређењу инфраструктуре и смањењу прегломазног државног апарата, указују да једино конзервативци, упркос свом забрињавајућем европскептицизму, нуде прихватљиву промјену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.