Фото: Процурјели подаци о сумњивим клијентима банке Креди Свис
ЦИРИХ - На основу информација које су процурјеле из једне од највећих свјетских приватних банака Креди Свис, разоткривено је скривено богатство клијената умјешаних у мучење, трговину дрогом, прање новца, корупцију и друга тешка кривична дјела, пише британски Гардијан, позивајући се на извештај из 2017. године, који је наручио швајцарски финансијски регулатор.
Према извештају процурјелом у јавност, у којем су објелодањене интерне процедуре банке, откривени су детаљи рачуна око 30.000 клијената Креди Свис широм свијета вредни више од 100 милијарди швајцарских франака (око 96 милијарди евра), наводи Гардијан.
Процурјели подаци из извештаја који медији још називају ''Швајцарске тајне'', указују на распрострањене пропусте Креди Свиса, упркос, како наводи лондонски лист, вишедеценијским обећањима да ће уклонити сумњиве клијенте и незаконита средства.
Откривено је како је Креди Свис више пута отварао или одржавао банковне рачуне за низ високоризичних клијената широм свијета.
Међу њима су Роналд Ли Фук-шиу, бивши председник берзе у Хонгконгу, који је био један од најбогатијих људи у граду, али и осуђен за примање мита у замјену за уврштавање компанија на берзу, Њемац Едуард Зајдел осуђен је за примање мита 2008, који је био запослен у Сименсу и који је као вођа мултинационалне компаније у Нигерији надгледао кампању подмићивања корумпираних нигеријских политичара.
Гардијан помиње и Стефана Седерхолма, шведског компјутерског техничара који је отворио рачун код Креди Свис 2008. године и био у могућности да га има две и по године након што је на Филипинима осуђен за трговину људима, због чега је добио доживотну казну затвора.
Један од најозлоглашенијих случајева у историји Креди Свис укључује, како додаје Гардијан, корумпираног филипинског диктатора Фердинанда Маркоса и његову супругу Имелду, за које се процјењује да су извукли чак 10 милијарди долара са Филипина током три Фердинандова предсједничка мандата.
Ту је и Павло Лазаренко, који је био премијер Украјине између 1997. и 1998. и који је по престанку мандата отворио свој први од два рачуна, а на једном од њих је имао готово осам милиона швајцарских франака.
Према правилима, клијенти који су били означени као политички изложена особа из земље високог ризика или особа која је укључена у високоризичне активности као што су коцкање, трговина оружјем, финансијске услуге или рударство, били би суочени са појачаним надзором, наводи се у извештају.
Од менаџера за односе се очекивало да користе екстерне изворе за провјеру клијената и њихових нивоа ризика.
Могло се очекивати да је таква контрола требало да спријечи банку да отвори рачун за клијента као што је Родољуб Радуловић, преварант који се бавио хартијама од вриједности и кога је 2001. године оптужила америчка Комисија за хартије од вриједности, додаје Гардијан.
Он је, међутим, имао два рачуна у Креди Свису, први отворен 2005, годину дана након што је осуђен због малверзација са хартијама од вриједности.
На једном од Радуловићевих рачуна било је 3,4 милиона швајцарских франака пре него што је затворен 2010. године, додаје Гардијан.
Радуловић је недавно у Београду осуђен на 10 година затвора због улоге у шверцу кокаина из Јужне Америке за нарко боса Дарка Шарића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.