Приватизација ратовања: Плаћеници су поново на цијени

Плаћеник, написао је Николо Макијавели, је бескористан и опасан. Храбар међу пријатељима. Кукавица пред непријатељима. Ради за новац. Па ипак, 500 година касније, посао приватних војних компанија (PMC) цвјета.

Сукоб доноси биједу, али и подстиче потражњу. Када је Хуманитарна фондација за Газу (GHF) раније ове године ангажована за дистрибуцију помоћи у Гази, довела је UG Solutions, америчку компанију, да пружи оружану подршку. Када је Русији требало људи за рат у Украјини и за операције у Африци, окренула се Вагнер групи, организацији у којој раде бивши руски специјалци. Колумбијски плаћеници се боре за Украјину. На Западу је америчка влада највећи купац приватних војних компанија, каже Доминик Доналд, аналитичар који је некада радио за Aegis, британску безбједносну фирму, преноси портал Бонитет. 

Индустрија обезбјеђења обухвата све, од буцкастих рент-а-полицајаца у тржним центрима и наоружаних чувара које фирме унајмљују на опасним мјестима до плаћеника који се боре у ратовима. Многи потичу из исте групе: бивши војници, често припадници специјалних снага. И сви дијелови ове индустрије су се проширили посљедњих деценија, јер су владе смањиле своје оружане снаге, а приватна потражња порасла. Сада су инсајдери узбуђени због потенцијалног завршетка рата у Украјини, надајући се да ће обнова тамо бити једнако добра за пословање као што је била у Ираку.

Процват индустрије „војника среће“

Почетак 2000-их био је „прави процват“, каже за Economist Тим Спајсер, бивши официр британске војске који је основао и Aegis и Sandline International, још једну приватну војну фирму. Ирак је био дом десетина хиљада „радника на уговор“, махом у неборбеним улогама.

На крају рата, „каубоји“ су нагрнули, каже Спајсер. Али сада постоји десетак великих приватних безбједносних фирми са „корпоративним структурама“, укључујући одјељења за правне савјете, уговоре и особље. Обезбјеђивање је само дио њиховог пословања. Међу њима су амерички Constellis (који је прошле године имао приход од 1,4 милијарде долара и запошљава преко 12.000 људи) и канадски GardaWorld (који послује у десетинама земаља).

Доналд каже да је тржиште подијељено између добро капитализованих фирми, поткријепљених ризичним капиталом и приватним богатством, и оних које „мирују“ док се не појави велики уговор.

Три врсте безбједносних фирми

Индустрија је подијељена и на друге начине, каже Шон Мекфејт са Универзитета националне одбране у Вашингтону. Бивши падобранац који је, каже, „основао мале војске у Африци за америчке интересе“. Он дијели приватне војне компаније на три врсте, према језику на којем се дају наредбе. Свака има своју културу: група која говори енглески, углавном из Америке, Европе и других англофонских земаља; група која говори руски; и група бивших оперативца специјалних снага из Латинске Америке, посебно Колумбије, који говоре шпански, а често их обучавају америчке елитне Зелене беретке.

С обзиром на то да се владе боре с регрутацијом, приватна војна предузећа пружају јефтинију замјену, дијелом и зато што не захтијевају исту обуку, пензије и бенефиције.

Спајсер каже да су његови колеге једном израчунали да је један амерички „војник на уговор“ око седам пута јефтинији од обичног војника, а да је британски плаћеник десет пута јефтинији. Колумбијски „војници среће“ су такође врло повољни.

Плата је главни разлог зашто се људи окрећу плаћеничким фирмама. Али није једини. „Многи момци су отишли тамо не зато што је новац био добар, већ зато што можете да имате контролу над својим животом“, каже Мекфејт. „Можете да кажете не за неки задатак. И то је врло привлачно.“

Група агресивних каубоја?

На крају, Спајсер ламeтира због погрдне конотације ријечи „плаћеник“. „Доживљавање индустрије као групе агресивних каубоја је погрешно“, каже.

Ипак, западне фирме нису биле без контроверзи. У Гази је сада угашени GHF такође користио наоружане плаћенике из Infidels Motorcycle Cluba, антиисламске америчке бајкерске банде. Истина, вјерује се да су већину Палестинаца на мјестима дистрибуције убиле израелске снаге. Група Frontier Services, коју је основао Ерик Принс, злогласни директор чија је фирма Blackwater убила 17 ирачких цивила 2007. године, била је предмет америчких санкција 2023. године због обуке кинеских војних пилота.

Приватизација ратовања

Многи вјерују да је индустрија спремна за још један талас проширења. „Мислим да ће бити још један процват“, каже пуковник Спајсер. „Мислим да ће се проблеми које смо видјели током обнове Ирака у великој мјери појавити у Украјини.“

Како би се задовољила потражња, вјероватно ће постојати спремна понуда људи. Рат у Украјини ће произвести хиљаде окорjелих војника вјештих у најновијој технологији дронова. Такође, многи елитни амерички војници се тек враћају са „одмора и опоравка“ након пада Кабула 2021. Спремни за агресивну америчку кампању против латиноамеричких наркокартела, рецимо, или за заштиту рудника критичних минерала у „крхким“ државама.

„Приватизација ратовања је у пуном јеку“, тврди Мекфејт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.