Притвор Морсију, двоје убијених

Александрија - Двоје људи убијено је у Александрији, у сукобима присталица Мухамеда Морсија и оних који подржавају египатску војску. Морсију формално одређен притвор.

Египатске власти формално су му одредиле притвор на основу сумње да је сарађивао са палестинским милитантним активистима, појачавајући тензије у тренутку када десетине хиљада његових присталица и противника протестује и сукобљава се на улицама широм земље.

Одазвавши се на позив начелника Генералштаба египатске војске Абдел Фатаха ал-Сисија да се данас окупе како би му дали мандат за борбу против “тероризма”, хиљаде људи изашло је данас на улице у градовима широм земље, поздрављајући обећање војске да ће се суочити са вишенедјељним насиљем које је изазвано збацивањем Морсија 3. јула, преноси Ројтерс.

Истовремено, присталице свргнутог исламистичког лидера протестују на улицама тражећи да се он поново врати на власт, обећавајући да неће устукнути пред захтјевом војске да одмах окончају своје протесте.

Двоје људи убијено је данас у Александрији, у сукобима између присталица свргнутог предсједника и оних који подржавају египатску војску, јавили су државни медији, позивајући се на болничке изворе.

Полиција је интервенисала током сукоба који су данас избили у овом медитеранском граду, другом по величини у Египту, у којима је повријеђено најмање 19 људи, од којих су многи задобили прострелне ране од метака, наводи АФП.

Хиљаде Морсијевих присталица сукобило се данас са његовим противницима у Александрији, док је седморо демонстраната рањено у сукобима у граду Дамијета, јавља Ројтерс.

Како преноси Франс прес, и у главном граду Египта, Каиру, данас су избили сукоби између присталица и противника свргнутог предсједника, а до сукоба је дошло у каирској четврти Шубри у раним поподневним сатима.

На сателитској телевизији ОНТВ приказани су снимци на којима се сукобљене стране гађају каменицама.

Врхунац сукоба би могао да наступи након што вечерња молитва обиљежи крај данашњег рамазанског поста, наводи Ројтерс.

Конфронтација се чини неизбјежном после сукоба који трају већ скоро читав мјесец и у којима је убијено скоро 200 људи, углавном Морсијевих присталица, а многи Египћани страхују од најгорег.

Оба табора одржавају протесте од 3. јула широм земље, а Морси није виђен у јавности откако је тог дана свргнут, пошто се, заједно са још неколико лидера групе Муслиманска браћа, налази у притвору.

Војска тврди да га у притвору држи због његове сопствене безбједности, а египатске власти су му данас и формално одредиле притвор од 15 дана, док ће за то вријеме судија испитивати оптужбе против њега.

Египатско тужилаштво је наредило данас да свргнути предсједник буде притворен и испитан и због, како се сумња, сарадње с палестинском милитантном групом Хамас, јавила је египатска државна агенција МЕНА.

Морси ће бити испитан да би се установило да ли је сарађивао са Хамасом, у вези са нападима на полицијске станице и организовањем бјекства из затвора почетком 2011. године, када су исламски екстремисти и други политички затвореници побјегли за вријеме побуне против Хоснија Мубарака.

Данашња судска одлука да Морси буде притворен, како сматра његова група Муслиманска браћа, сигнал је да се претходни режим (Хоснија Мубарака), “вратио у пуној мјери”.

Истрага против Морсија је фокусирана на оптужбе да је он ковао завјеру са Хамасом како би побјегао из затвора током побуне 2011. године против Мубарака, при чему је убио неке затворенике и официре, киднаповао војнике и палио зграде. Морси је раније изјавио да су му локални становници помогли да побјегне из затвора.

У међувремену, исламистички Хамас, који влада појасом Газе, критиковао је Египат након што је суд наредио да Морси буде притворен.

Хамас осуђе тај потез јер је заснован на премиси да је покрет Хамас непријатељски, изјавио је партпарол организација Сами Абу Зухри за АФП.

Он је оцијенио да је то опасан развој догађаја који потврђује да транутне силе у Египту одустају од националног циља и чак користе то да се баве другим стварима, а прије свега палестинском ситуацијом.

У међувремену, администрација америчког предсједника Барака Обаме обавијестила је скупштинске посланике да у Египту није било државног удара, тако да ће САД наставити да тој земљи дају 1,5 милијарде долара војне и економске помоћи.

Вашингтон страхује да би обустављање помоћи најмногољуднијој арапској земљи угрозило програм заштите израелских граница, спречавање дотурања оружја Хамасу у појасу Газе, које САД, између осталог сматрају битним за америчку националну безбједност, пренео је АП.

Поред тога, Пентагон је ове седмице саопштио да САД настављају са раније планираном, овогодишњом војном вјежбом са египатским снагама. Ти маневри, који се одржавају сваке друге године, одложени су 2011. године због револуције у којој је Мубарак свргнут с власти.

За вријеме његове три деценије дуге владе, Египат је био први амерички савезник у арапском свијету у напорима да се бори против исламског тероризма, умањи утицај Иран у региону и промовише мир између Израела и муслиманских суседа.

Ипак, како Ројтерс наводи, Вашингтон је ове недјеље саопштио и да одлаже испоруку четири ловца Ф-16 Каиру и позвао египатску војску на “максималну уздржаности и опрез” током данашњих окупљања.

У међувремену, генерални секретар УН Бан Ки-мун тражио је ослобађање свргнутог предсједника Морсија, док су његове присталице и војска која га је смијенила покушавали да ублаже тензије уочи данашњих протеста оба табора.

Бан је тражио да Морси и његови сарадници “буду ослобођени или да њихов случај буде транспарентно преиспитан без одлагања”, изјавио је замјеник портпарола УН Едуардо дел Буеј.

Полиција је саопштила да планира да ојача своје редове како би могла да обезбјеђује за данас најављене протесте због страха да би могло доћи до сукоба између исламиста који траже да Морси буде враћен на власт и противника међу којима је и војска.

Војска је запријетила да ће “окренути оружје” против оних који спроводе насиље, док су Муслиманска браћа упозорила на грађански рат, одбацујући наговјештаје да изазивају нереде.

Египатска војска је одредила рок од 48 сати послије кога ће се, како је рекла, одлучно обрачунати са “насиљем и тероризмом”. Рок истиче вечерас, преноси АФП.

Начелник генералштаба египатске војске Ал-Сиси је одредио рок послије кога ће се “стратегија рјешавања проблема насиља и тероризма промијенити у циљу гарантовања безбједности и стабилности”.

Високи војни званичник је за АФП рекао да та изјава не одражава став војске, иако је објављена на једној Фејсбук страници на којој се налазе линкови за сајт војске.

“Ултиматум од 48 сати је политички позив. То не значи да ћемо послије 48 сати интервенисати”, казао је званичник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.