Како је 1. децембрa 2019. покренутa глобалнa кризa без преседана

Почетак децембра 2019. године обиљежила је наизглед безначајна вијест, која ће, гледано из данашње перспективе, означити почетак догађаја који је трајно промијенио свијет у којем живимо.

Прије тачно шест година, 1. децембра 2019, један становник кинеског града Вухан јавио се љекару са симптомима који ће касније постати препознатљив знак заразе вирусом ковид-19.

Срећом, није заразио своју породицу, случај је брзо пао у заборав — све до краја децембра и почетка јануара, када је у Вухану почела пандемија која ће за само неколико мјесеци „замрзнути“ свијет, пише Кликс.

Први случајеви и почетак ширења

До средине децембра потврђено је неколико првих случајева, а до 31. децембра 2019. године заражено је било 27 људи, од којих је седам било у тешком стању.

У јануару 2020. вирус се проширио ван граница Кине. До краја првог мјесеца забиљежени су први случајеви у 26 земаља, укључујући прве пацијенте у Европи (24. јануар) и Сједињеним Америчким Државама (20. јануар).

Прва потврђена смрт забиљежена је 9. јануара 2020. године, када је 61-годишњи мушкарац из Вухана преминуо од посљедица заразе.

До краја фебруара вирус се проширио на још 37 држава, а 5. марта 2020. први случај забиљежен је и у БиХ.

Глобално затварање и ванредно стање

Иако су мјере затварања уведене већ у марту, у априлу 2020. године чак 3,9 милијарди људи, скоро половина планете, била је под неком врстом „локдауна“.

У БиХ је Савјет министара 17. марта прогласио ванредно стање, а 21. марта потврђена је прва смрт повезана са ковидом-19.

Од почетка пандемије до њеног званичног краја, 5. маја 2023, у свијету је преминуло више од седам милиона људи, а заражено више од 700 милиона.
У БиХ је регистровано је 404.289 случајева, док је преминуло 16.407 особа.

Брзи развој вакцина

Један од најважнијих аспеката борбе против пандемије био је изузетно брз развој вакцина.
Већ у јуну 2020. власти у Пекингу тестирале су вакцину CanSino на припадницима војске, док је Русија у августу одобрила Спутњик V за хитну употребу.

У новембру 2020. фирме Pfizer и BioNTech поднијеле су захтјев за одобрење вакцине у САД, а прве дозволе добијене су у Великој Британији. До краја децембра вакцина Pfizer-BioNTech добила је одобрење у бројним земљама, као и у цијелој Европској унији.

 

Како је пандемија промијенила свакодневни живот

Пандемија није промијенила само медицинске протоколе — промијенила је готово све аспекте живота:

• рад од куће постао је нова реалност,
• школе су прешле на наставу на даљину,
• дигиталне услуге и онлајн системи постали су неопходни.

Неки од ових модела остали су у употреби и данас, чак двије и по године након што је СЗО прогласила крај пандемије.

Политичке посљедице

Одговори влада на пандемију оставили су дубок траг и на политичком плану.
Велики број смртних случајева и економски потреси довели су до пада популарности бројних лидера. Један од најпознатијих примјера је Доналд Трамп, који је 2020. изгубио изборе од Џозефа Бајдена, а на други мандат морао је чекати додатне четири године.

Политички аналитичари истичу да су управо мјере локдауна и затварања тржишта допринијеле расту десничарских странака широм свијета.

Економске посљедице: Пандемија и инфлација

Пандемија је имала огроман утицај на свјетску економију.
Гашење тржишта, обустављање производње и прекид ланаца снабдијевања довели су до глобалне нестабилности.

Многи економисти управо пандемији, односно реакцијама влада широм свијета, приписују инфлацију која је 2022. погодила готово све земље.

Шест година касније — шта је остало иза нас

Пандемија ковида-19, уз финансијску кризу 2008–2009, представља највећи глобални потрес у посљедњим деценијама.
Шест година након првог случаја и више од двије и по године након званичног краја, свијет и даље осјећа њене посљедице — неке, можда, и неповратно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.