Преговори о спасу планете

КОПЕНХAГЕН - Послије двије године напора и 12 година од посљедњег покушаја, представници 190 држава окупили су се у Копенхагену на самиту Уједињених нација како би покушали да донесу одлуку о борби против климатских промјена, јавио је РТС.

- Уз толико окупљених шефова држава или влада, свакако ћемо постићи договор, прво политички, а потом и правно обавезујући документ - рекао је генерални секретар УН Бан Ки Мун.

Договор из Копенхагена требало би да буде темељ за нови пакт о смањењу глобалног загађивања, који ће наслиједити сада важећи Протокол из Кјота, будући да овоме важност истиче 2012. године.

И сам обим неопходних мјера, као и неслагање између богатих и сиромашних земаља око тога ко треба да их финансира, указују на то колико ће тешко бити постићи договор који ће сви моћи да прихвате.

Сиромашне земље сматрају да индустријализоване нације, које су и те како допринијеле глобалном загријавању у вријеме свог развоја, треба да помогну сиромашнима да се изборе са његовим посљедицама.

Научници УН предвиђају да ће у овом вијеку бити више таласа врућине, поплава, олуја, ширења пустиња и раста нивоа мора него икада раније и да ће све то, прије свега, погодити сиромашне земље.

Острвске државе на Пацифику могле би да буду потпуно потопљене, а под водом би могло да нестане на десетине градова у Бангладешу.

Са друге стране, рецесија је смањила спремност на улагање у "зелену" технологију, а анкете показују да забринутост јавности око глобалног загријавања опада.

Уочи самита у Копенхагену нобеловка Вангари Матаи рекла је да је "ово право вријеме да Кенија, Aфрика и свијет схвате да ће нас климатске промјене најозбиљније погодити" и додала да "смо потпуно неспремни за оно што тек долази".

Секретар УН за климу Иво де Берг изјавио је да је веома важно да амерички предсједник Барак Обама "чује забринутост земаља у развоју, које су најподложније утицајима климатских промјена".

Раније је било планирано да Обама присуствује састанку, али на самом његовом почетку, односно да на њега "сврати" на путу за свечаност у Ослу на којој ће му 10. децембра бити уручена Нобелова награда за мир.

Ројтерс оцјењује да се очекује да на крају скупа конференција у Копенхагену буде поприште тешких цјенкања о смањењу емисија штетних гасова појединачних земаља.

Aктивисти

Aктивисти у Њемачкој су на симболичан начин указали на проблем глобалног отопљавања. Имитирајући гардеробом и маскама америчког предсједника Барака Обаму, њемачку канцеларку Aнгелу Меркел и кинеског предсједника Ху Ђинтаоа, демонстранти су сједјели у једном огромном акваријуму гдје им је вода досезала до браде, да би указали на проблем повећања нивоа мора усљед глобалног отопљавања. Протест њемачких активиста одржан је испред Бранденбуршке капије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.